Dumić
Sanak sanila Dumićeva majka,
čudna sanka u čudnoga danka —
u subotu u oči nedelju:
nasred je se nebo prelomilo,
sve dzvezdice krajem prebegnule, 5
dzvezda Zora nasred nebo stoji
i okol’ nju dve sjajne dzvezdice.
Pa si pošla Dumićeva majka,
pa si sretne grešni kalućeri:
„O boga vi, grešni kalućeri, 10
ja sam spala, lošu s'n sam snila;
nasred je se nebo prelomilo,
sve dzvezdice krajem prebegnule,
dzvezda Zora na sred nebo stoji
i okol’ nju dve sjajne dzvezdice". 15
Govore jo' grešni kaluđeri:
„O boga ti, Dumićeva majko,
što se na sred nebo prelomilo,
toj Dumiću vojska predvojena;
što dzvezdice krajem prebegnule, 20
toj Dumiću vojoka zarobena;
dzvezda Zora nasred nebo stoji,
toj Dumiću mlada udovica
i okol nju dve sjajne dzvezdice,
toj Dumiću oba siročeta". 25
Malko pojde Dumićeva majka,
pa si sretne Dumića junaka,
obe su mu ruke izlomene
i obe mu noge izlomene —
svezali ga na vranoga konja. 30
Dumić junak majci govorio:
„O boga ti, ostarela majko,
kad smo bili dole, dolnje zemlje,
tuj se bismo, ognjem premetasmo;
od Srbina po nešto ostade, 35
od Turčiia ništa ne ostade.
Odvojimo od ovce jaganjci,
odvojimo od krave telčići,
odvojimo od majke dečicu.
Ovce bleje, gora se leleje, 40
krave riču, do boga se čuje,
majke plaču, zemlja se zatriša.
Kad smo bili gore, gornje zemlje,
tuj se bismo, ognjem premetasmo,
od Turčina pa nešto ostade, 45
od Srbina ništa ne ostade.
Mene, majko, Turci u’vatiše,
prebiše mi i noge i ruke,
svezaše me na vranoga konja
da ja nosim lidžbu u vilajet 50
da se stare majke ne nadaju,
da se mlade ljube udavaju”.
