Думић
Санак санила Думићева мајка,
чудна санка у чуднога данка —
у суботу у очи недељу:
насред је се небо преломило,
све дзвездице крајем пребегнуле, 5
дзвезда Зора насред небо стоји
и окол’ њу две сјајне дзвездице.
Па си пошла Думићева мајка,
па си сретне грешни калућери:
„О бога ви, грешни калућери, 10
ја сам спала, лошу с'н сам снила;
насред је се небо преломило,
све дзвездице крајем пребегнуле,
дзвезда Зора на сред небо стоји
и окол’ њу две сјајне дзвездице". 15
Говоре јо' грешни калуђери:
„О бога ти, Думићева мајко,
што се на сред небо преломило,
тој Думићу војска предвојена;
што дзвездице крајем пребегнуле, 20
тој Думићу војока заробена;
дзвезда Зора насред небо стоји,
тој Думићу млада удовица
и окол њу две сјајне дзвездице,
тој Думићу оба сирочета". 25
Малко појде Думићева мајка,
па си сретне Думића јунака,
обе су му руке изломене
и обе му ноге изломене —
свезали га на вранога коња. 30
Думић јунак мајци говорио:
„О бога ти, остарела мајко,
кад смо били доле, долње земље,
туј се бисмо, огњем преметасмо;
од Србина по нешто остаде, 35
од Турчииа ништа не остаде.
Одвојимо од овце јагањци,
одвојимо од краве телчићи,
одвојимо од мајке дечицу.
Овце блеје, гора се лелеје, 40
краве ричу, до бога се чује,
мајке плачу, земља се затриша.
Кад смо били горе, горње земље,
туј се бисмо, огњем преметасмо,
од Турчина па нешто остаде, 45
од Србина ништа не остаде.
Мене, мајко, Турци у’ватише,
пребише ми и ноге и руке,
свезаше ме на вранога коња
да ја носим лиџбу у вилајет 50
да се старе мајке не надају,
да се младе љубе удавају”.
