◄   XIII XIV I   ►

XIV

BLAGOJE, DR RAJSER, VELIMIR, PREĐAŠNjI

BLAGOJE (grozno zbunjen i ušeprtljan, ulazi prvi): Izvolte, izvolte! (Kad je ušao Rajser) Čast mi je predstaviti vam... gospodin Života, otac Miloradov.
ŽIVOTA: Ama otkud ja otac, što ti mene mešaš?!?
BLAGOJE (još više zbunjen): To jest, otac sam ja, a gospodin je majka!
GĐE SPASOJEVIĆ I PROTIĆ: Iju! MARA (krsti se) MILORAD (zacenio se od smeha) VELIMIR (ljuti se i hteo bi da spase situaciju...Blagoju) Ali, zaboga, oče, evo je majka!
BLAGOJE: Pa na nju ja i mislim. (Rajseru, predstavajući Maru) Čast mi je predstaviti vam Miloradovu majku!
RAJSER (govori kao čovek koji je iz knjige učio jezik, lagano, slog po slog): Moje poštovanje, gospođo, ja mnogo cenim vašeg sina!
ŽIVOTA: Molim, izvolte!
RAJSER: On je odličan mladi naučnik.
GĐE SPASOJEVIĆ I PROTIĆ (Životi): Predstavite nas, molimo vas, predstavite nas!
ŽIVOTA (Blagoju): Predstavi ih ti!
BLAGOJE: Ja ih ne poznajem.
GĐE SPASOJEVIĆ I PROTIĆ (prilaze Rajseru i jednovremeno) Mi smo, poštovani gospodine, članice uprave udruženja obdaništa broj devet. To obdanište koje je tako važna socijalna ustanova...
RAJSER (Velimiru): Molim vas, prevedite mi to što govore gospođe.
GĐA SPASOJEVIĆ (gđi Protić): Pa da, gospodin ne može da razume kad vi ne dozvoljavate da mu ja sama objasnim...
GĐA PROTIĆ: Molim, izvol`te!
GĐA SPASOJEVIĆ: Mi smo, poštovani gospodine profesore, članice uprave obdaništa broj devet...
GĐA PROTIĆ: To obdanište, koje je tako važna socijalna ustanova...
GĐA SPASOJEVIĆ: Održaće jedno javno predavanje.
ŽIVOTA (poverljivo Blagoju): Sad će da pukne!
GĐA PROTIĆ: To predavanje održaće nam vaš odlični učenik (pokazuje Milorada), gospodin doktor Milorad Cvijović.
RAJSER (zbunjen) To jest...
GĐA SPASOJEVIĆ: Gospodin Života Cvijović, njegov poštovani otac (pokazuje na Životu)...
BLAGOJE (poverljivo Životi): Puklo je!
GĐA PROTIĆ: Bio je tako ljubazan te nam je pomogao da zadobijemo gospodina.
GĐA SPASOJEVIĆ: Mi smo presrećne što se vi, poštovani gospodine profesore, na glas o tome krenuli čak iz Frajburga, da prisustvujete tome predavanju.
RAJSER (Velimiru): Ja ništa ne razumem. Kakvo ćete to predavanje vi držati?
GĐA SPASOJEVIĆ: Ali ne gospodin, već gospodin doktor Milorad Cvijović. (Pokazuje na Milorada)
RAJSER: Pa da, gospodinov sin! (Pokazuje na Blagoja)
GĐA PROTIĆ: Ah, ne! Gospodinov sin! (Pokazuje na Životu)
ŽIVOTA (Protićki): Ama, nemojte mene mešati!
RAJSER (Životi): Pa dobro, čiji ste vi otac?
ŽIVOTA: Ne znam!
MARA: Ju, crni Života!
RAJSER (Blagoju): A čiji ste vi otac?
BLAGOJE: Ne znam.
GĐA PROTIĆ (Životi): Ali, gospodine, vaš sin, gospodin doktor Milorad Cvijović, drži predavanje?
RAJSER: Pardon, gospođo, doktor Milorad Cvijović je gospodinov sin! (Pokazuje na Blagoja)
BLAGOJE: Tako je!
GĐE SPASOJEVIĆ I PROTIĆ: Iju!
ŽIVOTA: Stvar je, kao što vidite, potpuno jasna i najbolje bi bilo da o tome više ne govorimo.
GĐA SPASOJEVIĆ: Ali mi ne znamo...
GĐA PROTIĆ: Kome da se obratimo?
GĐA SPASOJEVIĆ (Mari): Molim vas, gospođo, budite dobri pa nam vi recite ko je otac vašega sina...
MARA: Otkud ja to znam!
GĐE SPASOJEVIĆ I PROTIĆ: Iju!
MILORAD: Zaboga, majka, šta govoriš?
MARA: Pa zar ja znam šta govorim, splela sam se kao pile u kučine.
GĐE SPASOJEVIĆ I PROTIĆ: Molimo vas, stvar je utoliko nejasna...
ŽIVOTA (koji se sve do sad savlađivao, plane): Ama ućutite vi jedanput! Šta se vi mešate u moje familijarne stvari? Šta ima obdanište broj devet da se meša u moje familijarne stvari? Malo mi je zar Pepika, nego sad još i obdanište broj devet?
GĐE SPASOJEVIĆ I PROTIĆ (uvređeno): Gospodine!
RAJSER (hoće da utiša): Ipak, dame su u pravu. One žele...
ŽIVOTA (plamti): Pazi ga sad i ovaj! Ama šta ste mi se vi kog đavola popeli na glavu? Potegli ste čak iz Frajburga da raspravljate moje familijarne stvari. Eno vam vaše Vizantije, a ostavite na miru moju familiju. Taj vaš Frajburg ovde mi se popeo! Dosta je, brate! (Drekne) Dosta, razumete li?!?
SVI (opšte uzbuđenje i međusobno objašnjavanje. Velimir pokušava da umiri Rajsera; Spasojevićka i Protićka objašnjavaju se sa Blagojem i Marom, Milorad stoji po strani i slatko se smeje)
ŽIVOTA (očajno, sam sebi): Pepika, nesrećni Pepika, vidiš li šta si mi napravio?!?

ZAVESA


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.