◄   XII XIII XIV   ►

XIII

PREĐAŠNjI, BEZ BLAGOJA

ŽIVOTA: O, majku mu, šta ću sad? (Miloradu, koji se slatko smeje) A šta se ti, kog đavola, smeješ?
MILORAD: Smešan mi ujka Blagoje.
ŽIVOTA: Pa smešan je, dabome da je smešan! Pa dobro, šta ćemo sad?
GĐA PROTIĆ: Mi ćemo ga u ime uprave udruženja obdaništa broj devet pozdraviti i zablagodariti mu što je čak iz Frajburga potekao da prisustvuje predavanju svoga učenika.
ŽIVOTA (potpuno zbunjen): Jest, tako mu kažite, samo molim vas, budite hrabri...to jest, ne vi, nego ti, Milorade sine, budi hrabar...! MILORAD: Šta imam ja!?!
ŽIVOTA (uzvrda se i sve više se zbunjuje): Pa jes, pravo kažeš. Onda, Maro, budi ti hrabra!
MARA (otresa se): Šta ja?
ŽIVOTA: Šta ja, šta ja? Pa neko treba da bude hrabar. Dobro, biću ja, kad neće niko drugi, biću ja! Ha, sad sam se setio. Ja i ti, Maro, i ti Milorade, povući ćemo se tamo u sobu; ostavićemo gospođe neka ga one pozdrave, pa dabome, mi bismo im samo smetali. Šta ćemo mi ovde?
GĐA SPASOJEVIĆ: Ali, zaboga, to ne ide!
GĐA PROTIĆ: Pa on vam dolazi u posetu!
ŽIVOTA: Jeste, to je istina, samo ja nisam rad da vam smetam. (Otvaraju se vrata) Evo ga!


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.