◄   XII XIII XIV   ►

XIII

ПРЕЂАШЊИ, БЕЗ БЛАГОЈА

ЖИВОТА: О, мајку му, шта ћу сад? (Милораду, који се слатко смеје) А шта се ти, ког ђавола, смејеш?
МИЛОРАД: Смешан ми ујка Благоје.
ЖИВОТА: Па смешан је, дабоме да је смешан! Па добро, шта ћемо сад?
ГЂА ПРОТИЋ: Ми ћемо га у име управе удружења обданишта број девет поздравити и заблагодарити му што је чак из Фрајбурга потекао да присуствује предавању свога ученика.
ЖИВОТА (потпуно збуњен): Јест, тако му кажите, само молим вас, будите храбри...то јест, не ви, него ти, Милораде сине, буди храбар...! МИЛОРАД: Шта имам ја!?!
ЖИВОТА (узврда се и све више се збуњује): Па јес, право кажеш. Онда, Маро, буди ти храбра!
МАРА (отреса се): Шта ја?
ЖИВОТА: Шта ја, шта ја? Па неко треба да буде храбар. Добро, бићу ја, кад неће нико други, бићу ја! Ха, сад сам се сетио. Ја и ти, Маро, и ти Милораде, повући ћемо се тамо у собу; оставићемо госпође нека га оне поздраве, па дабоме, ми бисмо им само сметали. Шта ћемо ми овде?
ГЂА СПАСОЈЕВИЋ: Али, забога, то не иде!
ГЂА ПРОТИЋ: Па он вам долази у посету!
ЖИВОТА: Јесте, то је истина, само ја нисам рад да вам сметам. (Отварају се врата) Ево га!


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.