Dragačevski epitafi: nesreće
Dragačevski epitafi: nesreće su svedočanstva prepisana sa starih nadgrobnih spomenika u selima Dragačeva.
Spomenik Savki (†1841) stradaloj od groma (Markovica – Orlova)
- 1841.
- Poražena gromom ot neba
- SAVKA
- kći Ane
- supruga Iovana Andžije
- iz Čačka
- poživi... leta
- maia 14.
Spomenik mladiću Jovanu Spasojeviću (†1848) (Dučalovići – Glavoč)
- Ovde počiva rab božiji
- JOVAN SPASOJEVIĆ
- ž. sela Dučalovića
- požive 17. g.
- i otkači mu se puška sama iz ruku
- te pogibe 27. avgusta 1848. G.
Spomenik mladiću Milanu (†1856) (Luke – Lazovići)
- Ovai bileg pokazuje
- upokoenog Raba Božieg
- MILANA
- sina Paunovog
- koi u najlepšem cvetu
- u 17. God. života svog
- poginuo od puške neotično
- 19 Mart 1856. God.
Spomenik dečaku Jeremiji Mikailoviću (†1869) (Dučalovići – Sadljike)
- Priđite bliže
- i recite Bog da prosti
- raba Božieg
- EREMIJU
- Sina Alekse P. Mikailovića
- iz Duč[alovića]
- koie u 11-oi [godini]
- neotično poginuo od Puške
- 14 dekem 1869 G
Spomenik mladiću Miloradu Boškoviću (†1875) (Osonica – Selište)
- MILORAD BOŠKOVIĆ
- O putniče ne zažali truda svog
- što ćeš stati i čitati ovaj spomen
- i reci bog da prosti dušu pr.
- MILORAD
- sin Petronija Boškovića
- iz Osonice
- koji je u 17 God. Mladosti svoe
- poginuo od bukve čuvajući koze
- 12. Marta 1875 : G:
- Ovai znak podigoše
- Braća Radoica i Milija
Spomenik mladiću Dragiću Lukiću (†1884) (Lisa – Milićevići)
- U trećem grobu
- sa desne strane
- DRAGIĆ LUKIĆ
- iz Brezovica
- od 19 God. poginuo od drveta
- 15. jula 1884. God.
Spomenik siromahu Gavrilu Gavriloviću (†1892) (Guča – iznad škole)
- Ovde počiva rab Boži
- GAVRILO GAVRILOVIĆ
- najveći siromah sela Guče
- koi poživi časno i pošteno 43. G.
- a pogibe nesrećnim slučajem
- kao radnik pade sa tornja crkve gučke
- i na mesto pogibe 12 juna 1892 god.
- To što je Gavrilo bijo vrlo pošten
- koibi pre umro od gladi a ne bi tuđe uzeo
- Ovaj spomenik podigoše mu više građana iz mesta
- i sa strane svojim dobrovoljnim prilozima
- a sa trudom Filipa S. Mijatovića
- sveštenika gučkog.
- Ovo neka služi za ugled ostalim siromasima
- te neka se i oni na Gavrilovo poštenje ugledaju
- te dabi i oni kad ih gospod Bog na istinu pozove
- zaslužili da im se ovakav vidljiv znak podigne
- Pisa Filip Domanović iz sela Lisica
Spomenik Miladinu Panduroviću (†1893) (Lisa – Šulubure)
- Ova strana spomenika pokazuje
- MILADINA PANDUREVIĆA
- žitelja sela Lise
- koji u 37 god. Života
- u Gostima kod svog kuma
- nesretnim slučajem dobi tešku ranu
- od koje posle dvomesečnog bolovanja
- u kragujevačkoj bolnici
- umre meseca maja 1893 god.
- i tamo saranjen
- Bog da mu dušu prosti
- Spomenušega sinovi
- imenovani Milun, Radomir i Trivun
Spomenik đaku Svetoliku Stančiću (†1896) (Dučalovići – Sadljike)
- O moj svete
- moj prebeli cvete,
- brzo ti me beše ogrejalo sunce
- a idući školi na nauku
- smrt nemila pokosime
- Večna kućo za koga se spremaš
- tužni grobe stani ne zarobi
- đaka I razred
- SVETOLIK
- sin Vilipa Stančića
- iz Dučalovića
- poživi 9. G. A
- prestavise u večnost
- 16 maja 1896 G.
- Ovaj spomen podiže mu
- đed Ristivoje Stanbolić
- iz Dučalovića
- i otac Vilip
Spomenik Petru Božiću (†1896) (Pilatovići)
- Priđi bliže Mili Brate
- te pročitaj ovaj vanredno žalosni Spomen
- Ah žalosno govorimi on
- koga ova crna zemlja krije
- toga danas među živima nije
- Ovde počiva rab boži
- PETAR BOŽIĆ
- iz Pilatovića
- koji česno i bogato poživlje 30. God
- A na žalost svoju i tugu Vamilije
- pogibe novembra 1896. God.
- u selu Prilipcu u svatovima
- a kod kuće svog sestrića
- uveče ogledajući svoje konje
- udariga jedna kobila u slepo oko nogama
- od čega je posle dva dana ispustio
- svoju plemenitu hrišćansku dušu
- Ovaj Spomenik Podigošemu
- ožalošćena supruga Tina
- i 4 sina Milan Miloš Radenko i Ilija
Spomenik mladiću Milanu Stojkoviću (†1899) (Osonica – Mečke)
- MILAN STOJKOVIĆ
- iz Osonice
- živio 23 God.
- a poginu od gore u planini
- 14 decembra 1899 G.
- Ovaj spomenik podiže brat Milisav
Spomenik Vukadinu Mijailoviću (†1902) (Gornja Kravarica – Baralići)
- Priđi bliže Oj Srbine Brate
- nikad nisam ja žalio na te
- pa ti vidi koga ova mračna zemlja zatvorila
- i od Sunca na vijek zaklonila
- Dičnog Srba
- VUKADINA MIJAILOVIĆA
- iz Gor. Kravarice,
- Bivšeg vojnika stalnog kadra
- koje česno i pošteno poživeo 25 godina;
- Vukadina pozvao je njegov starac Toma Radičević
- kad je ženio sina, Radoja, u svatove.
- Vukadin sa ženom ode svom šuraku, u svatove.
- Odu za devojku, tamo kad su izveli devojku,
- opale iz pušaka i Vukadin pogine
- 7 Nov: 1902 G. u S. Lisicama
- Ovajmu nadgrobni spomen podigoše
- otac Mlađen i brat Velimir Mijailović
- u 1903. G.
Spomenik isprošenoj devojci Čelestini (†1904) (Grab – Rajičići)
- Ovde Počivaju Smrtni Ostatci
- isprošene devojke
- ČELESTINE
- kći Ranka Stevančevića,
- iz Graba,
- koja poživi 19. godina,
- a prestavi se 19 oktombra.1904. God.
- Ona je Sama Sebe smrt Stvorila:
- povodom pakleni podvodilja
- i krvolokinja iz svoje okoline;
- ali Milostivi tvorac
- sudiće Svakome po Pravdi
- Spomenik ovaj podiže joj
- svak Stojan Vasović
Spomenik Krstini Ciburević (†1908) (Cerova – Gornje groblje)
- Ovde počiva, dična mlados,
- upokoena
- KRSTINA
- Dragomira Ciburevića iz Cerove,
- koja časno požive 25 G,
- a kao Žena, u drugom stanju,
- sa svoim se bremenom rasta,
- i [rodi] živo čedo, ko lep cvet,
- a ona preminu, 10. marta 1908. God
- Bog da joj dušu prosti u večnom domu
- Ovaj spomen podiže joj
- muž Dragomir i svekar Gliša
- Ciburevići sa svojim porodicama
- Usečega Ljubomir tripković čikiriz
Spomenik mladiću Radosavu Lazoviću (†1908) (Luke – Lazovići)
- RADOSAV LAZOVIĆ
- rođ. 26 marta 1884
- a umre 27 septembra 1908 god.
- Najlepši cvetak ovoga sveta
- što Majku sreta
- pakošću zlobnih ljudi
- prerano u ovom grobu precveta.
- tvoja dela biserna su zrna
- što ih srce tugom gasi,
- zato ti brate kamenom grob krasi
- Ožalošćeni brat Ljubomir
Spomenik mladiću Bogdanu Starčeviću (†1909) (Donja Kravarica – Starčevići)
- Ovde vene dična mlados
- a naša teška žalos
- upokoeni BOGDAN
- sin Petra i Savke Starčević
- iz D. Kravarice
- koi je neotično poginuo
- od bukve na svom radu
- nesrećnog Časa žalosnog dana
- 26-og januara. 1909 god
- u 16 ljeta
Spomenik mladiću Rajku Prtenjaku (†1911) (Beli Kamen – Bujoševići)
- Oj kamene večiti spomene
- ti moje Telo skrivaš
- Više moga Groba
- u Vek Veki bivaš
- te kazuješ Mesto Gde je Saranjen
- RAJKO PRTENjAK
- iz B. Kamena
- on poživi 23 g
- a svojom namerom
- predade bogu plemenitu dušu
- 1 maja 1911 God.
- I Bog da ga prosti
- Ovaj Spomen Podigoše
- Ucvelj. Sin,
- roditelji Otac Cvetko
- i Majka Risimija
- i Brat Vilip
- svom bratu za večitu uspomenu
Spomenik mladiću Miloju Anđeliću (†1914) (Guča – Anđelići)
- Ovde sahranjen uvenut cvet
- momak od 19 God. svoje mladosti
- MILOJE
- sin Perke i Blagoja Anđelića,
- rođen 12. januara 1895.God.
- umro 14.januara 1914.god.
- u požeškoj bolnici
- idući svom oćuru na konder,
- spadne i sa padom s voza mnogo se rani
- i ode u bolnicu u Požegu i tu je umro
- Telo njegovo preneto je
- u ovo groblje sela Guče
- Ostavi žalosnu majku i sestru
- i oćura za navek ožalošćene
- I Bog da mu dušu prosti
Spomenik Stoji Novitović (†1915) (Trešnjevica)
- STOJA
- supruga Vukadina Novitovića,
- biv. trgovca iz Trešnjevice,
- 15 aprila 1915 godine
- podleže smrti u 56 god. svoje starosti
- nemogav odoleti prevelikom bolu
- za svoja dva poginula sina
- koji pored nje počivaju...
Spomenik mladiću Dragoljubu Tanaskoviću (†1915) (Živica – Tanaskovići (van groblja))
- DRAGOLjUB TANASKOVIĆ
- sin Milića i Ružice iz Živice
- požive 21 God.
- a pogibe nesretnim slučajem
- u Čačku 1915.God.
- Pokosi me smrtna kosa
- ne požali što sam rosa.
- Kratko živek na ovome svetu
- a pogibok u najlepšem svetu.
- Zbogom mili i otac i majko
- i svetli ucveljeni rode
- u grobnicu moje telo ode.
- Sunce jarko, moji crni dani
- tužno vreme mladog me sarani.
- Za pamćenje mog imena
- evo ladnoga spomena.
- Ko sve žali ime moje
- nek pročita reči ove.
- Zbogom otac majko čile
- zbogom moje sestre mile,
- zbogom strina brate mili
- ja vam odok vratiti se neću
- a vi meni zapalite sveću
- Bog da ga prosti
- Spomen podižu
- otac Milić i majka Ružica
Spomenik Dragomiru Pavloviću (†1918) (Pilatovići)
- Tek što rujna zora sinu
- mene mila želja minu
- i ja poček raditi
- i očevinu krabriti
- pokosime smrtna kosa
- ne požali što sam rosa.
- Dični mladić upokoeni
- DRAGOMIR
- jedini sin. Vasilije
- i poč. Milenka Pavlovića
- iz ovog sela Pilatovića
- koji časno i pošteno :
- Svoje mladosti.
- poživi. 16. g. kao mladić.
- Sa svojim drugovima ode Moravi:
- igrajući se sa granatom.
- bace u vatru. koja pukne
- i pogibe na sam dan Božića
- 25 dec. 1918 g.
- Bog da mu dušu prosti.
- Ovaj spomen podigoše mu
- zet Trivun sestrić Desimir,
- i sestra Angelina Mikanović
- i majka Vasilija
Spomenik devojci Tijani Surudžić (†1920) stradaloj od groma (Goračići – Surudžići)
- Oj nemila smrti moja
- odma li mi dođe
- nigde stade nis odmori
- već me mladu ti umori
- TIJANU
- kćer Velja i Ruže Surudžića
- iz Goračića.
- Koja u najlepšem cvetu
- mladosti svoje od 14 god.
- Pogibe od Vremna oblaka.
- 18. juna 1920. God.
- na plaštenju
- Bog dajoj dušu prosti.
- Spomen spodigoše
- njeni Roditelji i braća
Spomenik četvorogodišnjem Milosavu Cvetiću (†1925) (Cerova – Donje groblje)
- Crna zemlja večni dvori
- moju mlados na vek kriju
- MILOSAV
- sina Zarije i Darinke Cvetić
- iz Cerove poživi 4 god
- a postrada od Vodoplava
- kod svoje kuće 24. juna 1925.G.
- Ovaj spomenik podigoše
- otac zarija i majka Darinka
Spomenik Milivoju Stanišiću (†1931) stradalom od groma (Vlasteljice – Stanišići)
- Pred ovim spomenikom
- večna je kuća pok
- MILIVOJA STANIŠIĆA
- iz Vlasteljica,
- poživi 30 g.
- a na dan 6. jula 1931.g.
- od elementarne nepogode
- pogibe od groma.
- A po smrti ostala mu
- dva siročeta koja oca
- ni saznali nisu
- Ovaj spomen podigoše
- otac Vlajko brat Petar i žena Trnjina
- Kad o slavi sveću zapalite
- i prvu čašu podignete
- tad i mene spomenite
- i Bogu se zame pomolite.
- Čuvajte mi dece dvoje
- oče brate kao svoje
- kažite im da mi misli pate
- i Trnjina mati njina
- neka živi ona s njima
- neka našu decu gleda
- nek im gladnim dadne leba
- ja ću na nji gledati sa neba
Spomenik Milutinu Milivojeviću (†1934) (Pšanik – Titma)
- Ovde je saranjeno telo
- MILUTIN
- sin Petronija i Bosiljke Milivojevića
- iz Pšanika.
- Časno poživi 29 god.
- a kao dobar i veliki radnik
- vadeći kamen poginuo
- 18 januara od stene
- a 19 umro 1934 G.
- u čačanskoj bolnici
- Bog damu dušu prosti
- Ovaj spomenik podiže
- otac Petronije i sin Milinko
- i braća Veljko, Jevrem, Voislav i Marko
Spomenik Nataliji Pajović (†1945) (Kaona – Pajovići)
- NATALIJA PAJOVIĆ
- Ja poživeh 38 leta
- poseče me puška prokleta
- te me skide sa ovoga sveta
- sa istoka sinu zrak
- mene mladu pokri mrak
- prekrila me crna zemlja
- da me više nigde nema
- Kao domaćica pož. 38 god.
- a pogibe neotički kod svoje kuće
- 24. XI 1945.G.
- Spomen joj podiže muž Tanasije
- i sin Joviša
- Sa ove druge strane ladnog kamena
- da pomenem nekoliko imena
- oca stričeva braće i dedova
- koji su pomrli i izginuli
- pre i za vreme I svetskog rata:
- Pajović Radosav, Milisav, Marko,
- Janko, Nikola, Stanimir, Mirko, Marinko,
- Jelena, Stevanija i Jelisaveta
- Bog da im dušu prosti svima
- A spomen im podiže
- Tanasije i Joviša
Izvor
uredi- Nikola Nika Stojić, Dragačevski epitafi: zapisi sa nadgrobnika i krajputaša, 2. dopunjeno izdanje, Međuopštinski istorijski arhiv, Čačak 2011.