Dragačevski epitafi: nesreće

Dragačevski epitafi: nesreće su svedočanstva prepisana sa starih nadgrobnih spomenika u selima Dragačeva.


Spomenik Savki (†1841) stradaloj od groma (Markovica – Orlova)

1841.
Poražena gromom ot neba
SAVKA
kći Ane
supruga Iovana Andžije
iz Čačka
poživi... leta
maia 14.


Spomenik mladiću Jovanu Spasojeviću (†1848) (Dučalovići – Glavoč)

Ovde počiva rab božiji
JOVAN SPASOJEVIĆ
ž. sela Dučalovića
požive 17. g.
i otkači mu se puška sama iz ruku
te pogibe 27. avgusta 1848. G.


Spomenik mladiću Milanu (†1856) (Luke – Lazovići)

Ovai bileg pokazuje
upokoenog Raba Božieg
MILANA
sina Paunovog
koi u najlepšem cvetu
u 17. God. života svog
poginuo od puške neotično
19 Mart 1856. God.


Spomenik dečaku Jeremiji Mikailoviću (†1869) (Dučalovići – Sadljike)

Priđite bliže
i recite Bog da prosti
raba Božieg
EREMIJU
Sina Alekse P. Mikailovića
iz Duč[alovića]
koie u 11-oi [godini]
neotično poginuo od Puške
14 dekem 1869 G


Spomenik mladiću Miloradu Boškoviću (†1875) (Osonica – Selište)

MILORAD BOŠKOVIĆ
O putniče ne zažali truda svog
što ćeš stati i čitati ovaj spomen
i reci bog da prosti dušu pr.
MILORAD
sin Petronija Boškovića
iz Osonice
koji je u 17 God. Mladosti svoe
poginuo od bukve čuvajući koze
12. Marta 1875 : G:
Ovai znak podigoše
Braća Radoica i Milija


Spomenik mladiću Dragiću Lukiću (†1884) (Lisa – Milićevići)

U trećem grobu
sa desne strane
DRAGIĆ LUKIĆ
iz Brezovica
od 19 God. poginuo od drveta
15. jula 1884. God.


Spomenik siromahu Gavrilu Gavriloviću (†1892) (Guča – iznad škole)

Ovde počiva rab Boži
GAVRILO GAVRILOVIĆ
najveći siromah sela Guče
koi poživi časno i pošteno 43. G.
a pogibe nesrećnim slučajem
kao radnik pade sa tornja crkve gučke
i na mesto pogibe 12 juna 1892 god.
To što je Gavrilo bijo vrlo pošten
koibi pre umro od gladi a ne bi tuđe uzeo
Ovaj spomenik podigoše mu više građana iz mesta
i sa strane svojim dobrovoljnim prilozima
a sa trudom Filipa S. Mijatovića
sveštenika gučkog.
Ovo neka služi za ugled ostalim siromasima
te neka se i oni na Gavrilovo poštenje ugledaju
te dabi i oni kad ih gospod Bog na istinu pozove
zaslužili da im se ovakav vidljiv znak podigne
Pisa Filip Domanović iz sela Lisica


Spomenik Miladinu Panduroviću (†1893) (Lisa – Šulubure)

Ova strana spomenika pokazuje
MILADINA PANDUREVIĆA
žitelja sela Lise
koji u 37 god. Života
u Gostima kod svog kuma
nesretnim slučajem dobi tešku ranu
od koje posle dvomesečnog bolovanja
u kragujevačkoj bolnici
umre meseca maja 1893 god.
i tamo saranjen
Bog da mu dušu prosti
Spomenušega sinovi
imenovani Milun, Radomir i Trivun


Spomenik đaku Svetoliku Stančiću (†1896) (Dučalovići – Sadljike)

O moj svete
moj prebeli cvete,
brzo ti me beše ogrejalo sunce
a idući školi na nauku
smrt nemila pokosime
Večna kućo za koga se spremaš
tužni grobe stani ne zarobi
đaka I razred
SVETOLIK
sin Vilipa Stančića
iz Dučalovića
poživi 9. G. A
prestavise u večnost
16 maja 1896 G.
Ovaj spomen podiže mu
đed Ristivoje Stanbolić
iz Dučalovića
i otac Vilip


Spomenik Petru Božiću (†1896) (Pilatovići)

Priđi bliže Mili Brate
te pročitaj ovaj vanredno žalosni Spomen
Ah žalosno govorimi on
koga ova crna zemlja krije
toga danas među živima nije
Ovde počiva rab boži
PETAR BOŽIĆ
iz Pilatovića
koji česno i bogato poživlje 30. God
A na žalost svoju i tugu Vamilije
pogibe novembra 1896. God.
u selu Prilipcu u svatovima
a kod kuće svog sestrića
uveče ogledajući svoje konje
udariga jedna kobila u slepo oko nogama
od čega je posle dva dana ispustio
svoju plemenitu hrišćansku dušu
Ovaj Spomenik Podigošemu
ožalošćena supruga Tina
i 4 sina Milan Miloš Radenko i Ilija


Spomenik mladiću Milanu Stojkoviću (†1899) (Osonica – Mečke)

MILAN STOJKOVIĆ
iz Osonice
živio 23 God.
a poginu od gore u planini
14 decembra 1899 G.
Ovaj spomenik podiže brat Milisav


Spomenik Vukadinu Mijailoviću (†1902) (Gornja Kravarica – Baralići)

Priđi bliže Oj Srbine Brate
nikad nisam ja žalio na te
pa ti vidi koga ova mračna zemlja zatvorila
i od Sunca na vijek zaklonila
Dičnog Srba
VUKADINA MIJAILOVIĆA
iz Gor. Kravarice,
Bivšeg vojnika stalnog kadra
koje česno i pošteno poživeo 25 godina;
Vukadina pozvao je njegov starac Toma Radičević
kad je ženio sina, Radoja, u svatove.
Vukadin sa ženom ode svom šuraku, u svatove.
Odu za devojku, tamo kad su izveli devojku,
opale iz pušaka i Vukadin pogine
7 Nov: 1902 G. u S. Lisicama
Ovajmu nadgrobni spomen podigoše
otac Mlađen i brat Velimir Mijailović
u 1903. G.


Spomenik isprošenoj devojci Čelestini (†1904) (Grab – Rajičići)

Ovde Počivaju Smrtni Ostatci
isprošene devojke
ČELESTINE
kći Ranka Stevančevića,
iz Graba,
koja poživi 19. godina,
a prestavi se 19 oktombra.1904. God.
Ona je Sama Sebe smrt Stvorila:
povodom pakleni podvodilja
i krvolokinja iz svoje okoline;
ali Milostivi tvorac
sudiće Svakome po Pravdi
Spomenik ovaj podiže joj
svak Stojan Vasović


Spomenik Krstini Ciburević (†1908) (Cerova – Gornje groblje)

Ovde počiva, dična mlados,
upokoena
KRSTINA
Dragomira Ciburevića iz Cerove,
koja časno požive 25 G,
a kao Žena, u drugom stanju,
sa svoim se bremenom rasta,
i [rodi] živo čedo, ko lep cvet,
a ona preminu, 10. marta 1908. God
Bog da joj dušu prosti u večnom domu
Ovaj spomen podiže joj
muž Dragomir i svekar Gliša
Ciburevići sa svojim porodicama
Usečega Ljubomir tripković čikiriz


Spomenik mladiću Radosavu Lazoviću (†1908) (Luke – Lazovići)

RADOSAV LAZOVIĆ
rođ. 26 marta 1884
a umre 27 septembra 1908 god.
Najlepši cvetak ovoga sveta
što Majku sreta
pakošću zlobnih ljudi
prerano u ovom grobu precveta.
tvoja dela biserna su zrna
što ih srce tugom gasi,
zato ti brate kamenom grob krasi
Ožalošćeni brat Ljubomir


Spomenik mladiću Bogdanu Starčeviću (†1909) (Donja Kravarica – Starčevići)

Ovde vene dična mlados
a naša teška žalos
upokoeni BOGDAN
sin Petra i Savke Starčević
iz D. Kravarice
koi je neotično poginuo
od bukve na svom radu
nesrećnog Časa žalosnog dana
26-og januara. 1909 god
u 16 ljeta


Spomenik mladiću Rajku Prtenjaku (†1911) (Beli Kamen – Bujoševići)

Oj kamene večiti spomene
ti moje Telo skrivaš
Više moga Groba
u Vek Veki bivaš
te kazuješ Mesto Gde je Saranjen
RAJKO PRTENjAK
iz B. Kamena
on poživi 23 g
a svojom namerom
predade bogu plemenitu dušu
1 maja 1911 God.
I Bog da ga prosti
Ovaj Spomen Podigoše
Ucvelj. Sin,
roditelji Otac Cvetko
i Majka Risimija
i Brat Vilip
svom bratu za večitu uspomenu


Spomenik mladiću Miloju Anđeliću (†1914) (Guča – Anđelići)

Ovde sahranjen uvenut cvet
momak od 19 God. svoje mladosti
MILOJE
sin Perke i Blagoja Anđelića,
rođen 12. januara 1895.God.
umro 14.januara 1914.god.
u požeškoj bolnici
idući svom oćuru na konder,
spadne i sa padom s voza mnogo se rani
i ode u bolnicu u Požegu i tu je umro
Telo njegovo preneto je
u ovo groblje sela Guče
Ostavi žalosnu majku i sestru
i oćura za navek ožalošćene
I Bog da mu dušu prosti


Spomenik Stoji Novitović (†1915) (Trešnjevica)

STOJA
supruga Vukadina Novitovića,
biv. trgovca iz Trešnjevice,
15 aprila 1915 godine
podleže smrti u 56 god. svoje starosti
nemogav odoleti prevelikom bolu
za svoja dva poginula sina
koji pored nje počivaju...


Spomenik mladiću Dragoljubu Tanaskoviću (†1915) (Živica – Tanaskovići (van groblja))

DRAGOLjUB TANASKOVIĆ
sin Milića i Ružice iz Živice
požive 21 God.
a pogibe nesretnim slučajem
u Čačku 1915.God.
Pokosi me smrtna kosa
ne požali što sam rosa.
Kratko živek na ovome svetu
a pogibok u najlepšem svetu.
Zbogom mili i otac i majko
i svetli ucveljeni rode
u grobnicu moje telo ode.
Sunce jarko, moji crni dani
tužno vreme mladog me sarani.
Za pamćenje mog imena
evo ladnoga spomena.
Ko sve žali ime moje
nek pročita reči ove.
Zbogom otac majko čile
zbogom moje sestre mile,
zbogom strina brate mili
ja vam odok vratiti se neću
a vi meni zapalite sveću
Bog da ga prosti
Spomen podižu
otac Milić i majka Ružica


Spomenik Dragomiru Pavloviću (†1918) (Pilatovići)

Tek što rujna zora sinu
mene mila želja minu
i ja poček raditi
i očevinu krabriti
pokosime smrtna kosa
ne požali što sam rosa.
Dični mladić upokoeni
DRAGOMIR
jedini sin. Vasilije
i poč. Milenka Pavlovića
iz ovog sela Pilatovića
koji časno i pošteno :
Svoje mladosti.
poživi. 16. g. kao mladić.
Sa svojim drugovima ode Moravi:
igrajući se sa granatom.
bace u vatru. koja pukne
i pogibe na sam dan Božića
25 dec. 1918 g.
Bog da mu dušu prosti.
Ovaj spomen podigoše mu
zet Trivun sestrić Desimir,
i sestra Angelina Mikanović
i majka Vasilija


Spomenik devojci Tijani Surudžić (†1920) stradaloj od groma (Goračići – Surudžići)

Oj nemila smrti moja
odma li mi dođe
nigde stade nis odmori
već me mladu ti umori
TIJANU
kćer Velja i Ruže Surudžića
iz Goračića.
Koja u najlepšem cvetu
mladosti svoje od 14 god.
Pogibe od Vremna oblaka.
18. juna 1920. God.
na plaštenju
Bog dajoj dušu prosti.
Spomen spodigoše
njeni Roditelji i braća


Spomenik četvorogodišnjem Milosavu Cvetiću (†1925) (Cerova – Donje groblje)

Crna zemlja večni dvori
moju mlados na vek kriju
MILOSAV
sina Zarije i Darinke Cvetić
iz Cerove poživi 4 god
a postrada od Vodoplava
kod svoje kuće 24. juna 1925.G.
Ovaj spomenik podigoše
otac zarija i majka Darinka


Spomenik Milivoju Stanišiću (†1931) stradalom od groma (Vlasteljice – Stanišići)

Pred ovim spomenikom
večna je kuća pok
MILIVOJA STANIŠIĆA
iz Vlasteljica,
poživi 30 g.
a na dan 6. jula 1931.g.
od elementarne nepogode
pogibe od groma.
A po smrti ostala mu
dva siročeta koja oca
ni saznali nisu
Ovaj spomen podigoše
otac Vlajko brat Petar i žena Trnjina
Kad o slavi sveću zapalite
i prvu čašu podignete
tad i mene spomenite
i Bogu se zame pomolite.
Čuvajte mi dece dvoje
oče brate kao svoje
kažite im da mi misli pate
i Trnjina mati njina
neka živi ona s njima
neka našu decu gleda
nek im gladnim dadne leba
ja ću na nji gledati sa neba


Spomenik Milutinu Milivojeviću (†1934) (Pšanik – Titma)

Ovde je saranjeno telo
MILUTIN
sin Petronija i Bosiljke Milivojevića
iz Pšanika.
Časno poživi 29 god.
a kao dobar i veliki radnik
vadeći kamen poginuo
18 januara od stene
a 19 umro 1934 G.
u čačanskoj bolnici
Bog damu dušu prosti
Ovaj spomenik podiže
otac Petronije i sin Milinko
i braća Veljko, Jevrem, Voislav i Marko


Spomenik Nataliji Pajović (†1945) (Kaona – Pajovići)

NATALIJA PAJOVIĆ
Ja poživeh 38 leta
poseče me puška prokleta
te me skide sa ovoga sveta
sa istoka sinu zrak
mene mladu pokri mrak
prekrila me crna zemlja
da me više nigde nema
Kao domaćica pož. 38 god.
a pogibe neotički kod svoje kuće
24. XI 1945.G.
Spomen joj podiže muž Tanasije
i sin Joviša
Sa ove druge strane ladnog kamena
da pomenem nekoliko imena
oca stričeva braće i dedova
koji su pomrli i izginuli
pre i za vreme I svetskog rata:
Pajović Radosav, Milisav, Marko,
Janko, Nikola, Stanimir, Mirko, Marinko,
Jelena, Stevanija i Jelisaveta
Bog da im dušu prosti svima
A spomen im podiže
Tanasije i Joviša

Izvor

uredi
  • Nikola Nika Stojić, Dragačevski epitafi: zapisi sa nadgrobnika i krajputaša, 2. dopunjeno izdanje, Međuopštinski istorijski arhiv, Čačak 2011.