Domovina u saboru/3
| ←Drugi prizor | Domovina u saboru Pisac: Jovan Subotić TREĆI PRIZOR |
TREĆI PRIZOR
Gospođa uđe za Zvonimirom i Zrinjskim. Svi su uvijeni.
1. GOVORNIK:
Ko ste stranci, što nam dolazite?
Čudni znaci pred vama predhode!
Jeste l’ zemni, dobro ste nam došli,
Ili bili srećni il nesrnjćni,
Jer naš narod srećnom se raduje,
A nesrećnom rado pomoć pruža...
Jeste l’ više nego zemski ljudi,
Na pobožne naiđoste grudi!
ZVONIMIR:
Ima l’ koga u tom dičnom zboru,
Ko se bratom ne ponosi slavnim?
Ima l’ koga, ko bi podnet’ mogo,
Da ga brat se postidi rođeni?
1. GOVORNIK:
Toga nema ni u ovom zboru
Ni u celoj našoj domovini!
Svak se od nas Zvonimirom diči,
I Zrinjskoga dikom svojom zove:
Svak će od nas rado dati glavu,
Da odbije ljagu od imena,
Svak bi volo, da se i ne rodi,
Neg’ da ga se svet pozdniji stidi!
SVI:
Istina je! tako svi mislimo!
ZVONIMIR:
Onda nema međ vama čoveka,
Koj’ ne ljubi svoje domovine?
Koji nebi za slavu njezinu
Sto života, da ih ima, dao?
1. GOVORNIK:
Domovina naša je svetinja:
Naš je život njezina svojina!
SVI:
Istina je, tako svi mislimo!
ZVONIMIR:
Sad ćemo vam svoje kazat’ ime.
(Razmota se.)
Kralj Zvonimir k svom potomstvu zbori
Kad se moj glas među vama ori.
ZRINjSKI (razmota se):
A ban Zrinjski k unucima dođe
Kad kroz vrata moja noga prođe!
(Svi u najvećoj radosti.)
1 GOVORNIK:
Dobro došli u našoj družini
Mile glave, slavljena imena.
Vaš dolazak nam je jemac dragi,
Da nas sebe dostojnim držite;
A uz vas nam sleti pouzdanje,
Da vam ravni i mi bit’ možemo!
Sad nek dođe makar kakvo vreme:
Ta će mis’o odbiti opasnost...
Ta će vera dovest nas k uspehu!
ZVONIMIR:
U našima sjajnim visinama
Glasova je čuti najmilijih:
Al’ te reči, koje ti sad reče,
Slađe su nam od nebesnog slavlja!
1. GOVORNIK:
Pa ostante ovde među nama,
A mi ćemo ponašanjem slavnim
Tu međ nama sagradit vam nebo!
ZVONIMIR i ZRINjSKI:
Rezč primamo i tu ostajemo!
1. GOVORNIK:
Oh velike sreće i radosti!
Zvonimir će sa nama većati,
A ban će nam Zrinjski pomagat!
2. GOVORNIK:
Spojiše se prošlost i sadašnjosti...
Hoće naši jasno sijnut dani.
3. GOVORNIK:
A kog nam to sobom dovedoste?
Ko je da je — mila že nam biti
Rad imena s kojima dolazi.
ZVONIMIR (gospođi):
Pokaži im tvoje lice gospo!
Da vidimo, mogu l’ ga trpljeti?
(Gospođa se razvije i ukaže se u slavi prošlosti.)
1. GOVORNIK:
Silni Bože, da čudne divote!
To je biće nebesna krasota!
Sa čela joj jarko sija sunce,
Iz oka joj blista mesečina!...
Čudo, sve mi lepša se kazuje!
Divote joj svakim hipom rastu!
Ženo, ko si, da te imaš čina?
Mila si mi, kao da me rodi,
Draga si mi, ko da si mi ljuba,
Divna si mi, ko da si kraljica...
Nisi, nisi ti umrla žena!...
Ti si majke nebesno uzorje,
Ti si ljube slika višezemna,
Ti si tvorca za zemlju prilika!
Kralju! Bane! kog nam dovedoste,
Sve nas divno okameni čudo!
ZVONIMIR:
Samo dobro glednite joj lice!
1. GOVORNIK:
Svetlost silna, koja ju obleva,
Preseče mi očima bistrinu,
Te najdraže ne poznadoh lice...
(Ode pred nju klekne.)
Mila majko — dična domovino!
Dobro došla u našoj sredini!
I dosad si svim nam mila bila,
Al' sad evo ceo svet nek čuje,
Da na svetu drugog blaga nema,
Koje bi nam tako bilo drago
Kao naša sveta domovina!
(Ustane.)
2. GOVORNIK (klekne):
Mi smo smrtni, možemo umreti.
Mi smo ljudi, možemo stradati:
Al' živili, il' morali mreti,
Popevali il' suze levali,
Tebe, majko, odreć se nećemo...
S tobom ćemo stojat i padati!
(Ustane.)
3. GOVORNIK:
Imala si u prošlosti slavnoj
Sjajne dece, junačkih sinova
Koji te sjajnom slavom ogrnuše,
Te si dična međ’ drugim zemljama:
Al’ i u nam hrabra srdca biju,
I u nama mužka volja živi,
Pak za slavu mile domovine
Svi i svagda rado ćemo dati
Krv i život, decu i imanje!
(Ustane.)
1 GOVORNIK:
Slavna nam te prošastnost predaje,
A mi se evo prošlosti kunemo:
Da amanet predat’ ćemo sveti
Čist i sjajan svojoj budućnosti!
SVI:
A tako nam Boga i imena!
ZRINjSKI:
Učinite što ste obećali,
Pak se neba ni sećat’ nećemo!
GOSPOĐA:
Dalje brigo! proč od mene skrbi!
Veselo ću od sad kazat lice.
Jer il’ pala il’ ostala zdrava,
Kraj te dece i takvih sinova
Bit’ ću sjajna i mrtva i živa!
1. GOVORNIK:
Nećeš pasti, nećeš pomrknutn,
Dok je tebi tvog prava i zakona,
I sinova divnih sokolovah!
ZVONIMIR i ZRINjSKI:
U to ime kod vas ostajemo!
(Odvedu gospođu na prestol, kad ova tamo stane spusti se odzgora.)
GENIJE (sa zastavom.)
SLAVA (stane s druge strane sa zastavom.)
SNAGA (s jedne.)
PRAVDA (s druge strane na 3. sgepenu.)
MIR (s jedne.)
BLAGOSTANjE (s druge strane na 2. stepenu.)
ZVONIMIR (s jedne.)
ZRINjSKI (s druge strane na nanižem stepenu prestola.)
(Okolo grupa vila i junaka iz prošlosti.)
(Sve osijava bengalska vatra.)
1. GOVORNIK:
Sad na delo: međ' nama je majka.
I dva naša najbolja junaka!
Živila naša domovina mila!
Srećna sjajna i velika bila!
SVI:
Živila!
(Zavesa se spusti.)
U Zagrebu, u oktobru 1865.
|