Dmitar hoće i Mara ga hoće
Dmitar hoće i Mara ga hoće,
Ali ne da ta Marina majka.
Trže Maru majka za desnicu,
Pa je zape u tamnu tamnicu;
U tamnici voda do kolena,
I u vodi zmije i gušteri,
Zmije piju a gušteri štiplju.
Al' govori Dmitar mladoženja:
„Hajde Maro jer ću da se ženim!“
„Žen, se Dmitre, želela te majka!
Mene majka za tebe ne daje.
Zar ne vidiš gde me zatvorila?
Već ti idi u gornju mahanu,
Pa isprosi Milicu sestricu,
Milica je moja drugarica,
A ona je i lepša od mene.
I lepša je dara nagradila.
Pa kad pođeš sa svadbom da ideš,
Ti da prođeš pokraj te tamnice,
Da ja vidim tebe mladoženju,
I da vidim kićene svatove.“
Nju posluša Dmitar mladoženja,
Pa otide u gornju mahanu,
Pa isprosi Milicu sestricu,
Tu Milicu njenu drugaricu.
Istina je: lepša je od nje,
I lepša je dara nagradila.
Kad se vrati Dmitar mladoženja,
I kad prođe pored te tamnice —
Mrtva leži Mara u tamnici!
Izvor
uredi- Stanković, Ž. 1951. Narodne pesme u Krajini. Muzikološki institut SANU: Beograd., br. 96., str. 73-74.
- Dragoljub Simonović: Narodne pesme iz Istočne i Južne Srbije, Beograd, 1988., str. 290-291.