Дмитар хоће и Мара га хоће

Дмитар хоће и Мара га хоће,
Али не да та Марина мајка.
Трже Мару мајка за десницу,
Па је запе у тамну тамницу;
У тамници вода до колена,
И у води змије и гуштери,
Змије пију а гуштери штипљу.
Ал' говори Дмитар младожења:
„Хајде Маро јер ћу да се женим!“
„Жен, се Дмитре, желела те мајка!
Мене мајка за тебе не даје.
Зар не видиш где ме затворила?
Већ ти иди у горњу махану,
Па испроси Милицу сестрицу,
Милица је моја другарица,
А она је и лепша од мене.
И лепша је дара наградила.
Па кад пођеш са свадбом да идеш,
Ти да прођеш покрај те тамнице,
Да ја видим тебе младожењу,
И да видим кићене сватове.“
Њу послуша Дмитар младожења,
Па отиде у горњу махану,
Па испроси Милицу сестрицу,
Ту Милицу њену другарицу.
Истина је: лепша је од ње,
И лепша је дара наградила.
Кад се врати Дмитар младожења,
И кад прође поред те тамнице —
Мртва лежи Мара у тамници!

Извор

• Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 96., стр. 73-74.

• Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 290-291.