Dijete Sekula i car Otmanović
0001 Sitan ferman care otpravio,
0002 Pođe ferman uz Urumeliju,
0003 Dokle dođe u Sibinju gradu
0004 A na ruke od Sibinja Janku:
0005 ”More ču li, od Sibinja Janko.
0006 ”Opravi mi dijete Sekula,
0007 ”Ako mi ga opraviti nećeš,
0008 ”Zadajem ti Božu vjeru tvrdu,
0009 ”Hoću moju silupokupiti,
0010 ”I na Sibinj tebe udariti. ”
0011 Kad je Janka ferman dopanuo,
0012 E se Janko na muku metnuo.
0013 Sekule mu riječ govorio:
0014 ”Pošlji mene, dajko, u Stambolu
0015 ”Ja ću njemu za zlu sreću doći. ”
0016 Skoči Janko od zemlje na noge,
0017 Potkova mu vrana debeloga
0018 Sve čelikom kako vatrom živom.
0019 Sekule se divno ođednuo,
0020 Pa na svoga vranca uzjahao.
0021 Hojde Janko govoriti s njime:
0022 ”Sluša’ mene, mio sestričiću,
0023 ”Ti ćeš, sinko, tamo poginuti,
0024 ”I mene ćeš ostaviti prazna.
0025 ”No ti hajde s mirom niz planinu,
0026 ”Pa kad dođeš po Stambolu gradu,
0027 ”Tu ćeš naći trista seratlija,
0028 ”Sigraju se besposleni Turci,
0029 ”Sigraju se besposlenijeh titara,
0030 ”Iskate ti konja i oruže.
0031 ”Ni s kim nemo’, sinko, govoriti,
0032 ”No umini nasred Carigrada.
0033 ”Tu ćeš naći hana carevoga,
0034 ”Pred njim sjedi jedna đedetina,
0035 ”On za vratom crne brke veže.
0036 ”Poljubi ga u bijelu ruku,
0037 ”Ovako ćeš njemu govoriti:
0038 ” ”Ču li mene, mio striko Marko,
0039 ” ”Dajko ti se pozdravio Janko,
0040 ” ”A da sa mnom do u cara pođeš,
0041 ” ”E ja s carem zborit’ ne umijem. ” ”
0042 Pa ondolen otide Sekule,
0043 On mi zemljom i svijetom pođe,
0044 Dok na vrata od Stambola dođe.
0045 Tu ga srete trista Stambolija,
0046 I Sekuli ošćedinu daju,
0047 Ošćedinu i dobrodošlicu,
0048 Pa mu ištu konja i oružje,
0049 Da ga vode caru bez oružja.
0050 Na njih momče ne obrće glave,
0051 No uminu kako suha munja,
0052 Dokle nađe Kraljevića Marka,
0053 Pa onako momče učinjelo,
0054 Kako ga je Janko naučio.
0055 No mu Kraljić Marko progovara:
0056 ”Što te loše Janko naučio?v
0057 Napoji ga crvenijem vinom,
0058 Pa skočiše, konje objahaše,
0059 Otidoše posred Carigrada,
0060 Al’ izlaze Turci po sokakah,
0061 Svak da gleda od čuda Sekula,
0062 I dođoše caru na divanu.
0063 E se Marko caru poklonio,
0064 A Sekula ni abera nema.
0065 Pa Sekuli care progovara:
0066 ”Divan li si, Banovac-Sekula,
0067 ”A bi li se, momče, poturčio,
0068 ”Da ti dadem ćercu za ljubovcu,
0069 ”Da t’ ogradim dvore kod mojijeh,
0070 ”Kod mojijeh ljepše od mojijeh,
0071 ”I daću ti blaga bez hesapa,
0072 ”I stavit’ te veljega vezira,
0073 ”Sve da sjediš i da gospoduješ? ”
0074 Sekule mu tada besjedio:
0075 ”Proj’ se, care, turski gospodaru,
0076 ”Glava mudra, iz nje riječ luda.
0077 ”Ja sam mnjiva da si, care, mudar,
0078 ”A ti uma ni pameti nemaš. ”
0079 ”Nije mi se lasno poturčiti.
0080 ”Od mojega roda hrišćanskoga
0081 ”I u moje dnevi i godine
0082 ”Stotina se, care, posvetilo.
0083 ”Svuj se crkve i oltari grade,
0084 ”I crkovne kube u visinu,
0085 ”A na kube od zlata jabuke,
0086 ”A u crkve crkovne zaklade
0087 ”Sve su zlatni krsti i ikone.
0088 ”Srbalj moli Boga na pomoći.
0089 ”A ti, care, žalosna ti majka!
0090 ”Koji nemaš sveca nijednoga,
0091 ”Do jednoga Muhameda grdna,
0092 ”I njega je šoga popanula;
0093 ”Koji nigđe bogomojstva nemaš,
0094 ”Do džamije od kamena gradiš,
0095 ”I ona ti sama prazna trubi.
0096 ”No bi li se, care, pokrstio,
0097 ”I da postiš postah sve četvoro,
0098 ”I hrišćansku vjeru da ispunjaš,
0099 ”Da te vodim u Sibinju gradu,
0100 ”I daću ti seku za ljubovcu,
0101 ”I darivat’ dvije puške male,
0102 ”Što ih ni ti, care, takve nemaš. ”
0103 Ža je caru na svijetu bilo,
0104 I pogleda okom na dželata.
0105 Dva dželata na noge skočiše
0106 Da Sekuli posijeku glavu.
0107 Odista ga i posjeć’ hoćahu,
0108 No ga ne da Kraljeviću Marko.
0109 Sekuli je riječ govorio:
0110 ”Viđi, sinko, oba pogibosmo! ”
0111 No Sekula na noge skočio,
0112 Od bedrice sablju povadio,
0113 Posiječe careve dželate,
0114 I njegove osamnaest slugah,
0115 Što ga dvore dnevi bez prestanka,
0116 I careva dva posopca sina,
0117 Uteče mu care u kamaru.
0118 No govori Banovac Sekula:
0119 ”Fala Bogu fala velikome!
0120 ”Al’ je danas doša danak suđen
0121 ”Da izgubim cara za Lazara! ”
0122 Odista ga izgubit’ hoćaše
0123 No mu Marko riječ govorio:
0124 ”Ne, Sekula, gospodara moga,
0125 ”Daćeš tvoju za njegovu glavu. ”
0126 Pobjegoše caru sa saraja,
0127 A obadva sablje izvadili,
0128 Svoje zorne konje prifatiše
0129 Obrnuše preko Carigrada,
0130 Što sretahu, pod sablju metahu.
0131 Izljegoše iz Stambola grada,
0132 Tu ih srete trista seratlija,
0133 Udariše Marku i Sekuli.
0134 A da ti je, druže, pogledati,
0135 Kak’ u Turke sablje unesoše,
0136 Sasjekoše stotinu Turakah,
0137 Što ostade, bježi planinama.
0138 Pa Marko isprati Sekulu,
0139 I Sekule na dvorove dođe,
0140 Zdravo dođe, vesela mu majka!
