Дијете Секула и цар Отмановић
0001 Ситан ферман царе отправио,
0002 Пође ферман уз Урумелију,
0003 Докле дође у Сибињу граду
0004 А на руке од Сибиња Јанку:
0005 ”Море чу ли, од Сибиња Јанко.
0006 ”Оправи ми дијете Секула,
0007 ”Ако ми га оправити нећеш,
0008 ”Задајем ти Божу вјеру тврду,
0009 ”Хоћу моју силупокупити,
0010 ”И на Сибињ тебе ударити. ”
0011 Кад је Јанка ферман допануо,
0012 Е се Јанко на муку метнуо.
0013 Секуле му ријеч говорио:
0014 ”Пошљи мене, дајко, у Стамболу
0015 ”Ја ћу њему за злу срећу доћи. ”
0016 Скочи Јанко од земље на ноге,
0017 Поткова му врана дебелога
0018 Све челиком како ватром живом.
0019 Секуле се дивно ођеднуо,
0020 Па на свога вранца узјахао.
0021 Хојде Јанко говорити с њиме:
0022 ”Слуша’ мене, мио сестричићу,
0023 ”Ти ћеш, синко, тамо погинути,
0024 ”И мене ћеш оставити празна.
0025 ”Но ти хајде с миром низ планину,
0026 ”Па кад дођеш по Стамболу граду,
0027 ”Ту ћеш наћи триста сератлија,
0028 ”Сиграју се беспослени Турци,
0029 ”Сиграју се беспосленијех титара,
0030 ”Искате ти коња и оруже.
0031 ”Ни с ким немо’, синко, говорити,
0032 ”Но умини насред Цариграда.
0033 ”Ту ћеш наћи хана царевога,
0034 ”Пред њим сједи једна ђедетина,
0035 ”Он за вратом црне брке веже.
0036 ”Пољуби га у бијелу руку,
0037 ”Овако ћеш њему говорити:
0038 ” ”Чу ли мене, мио стрико Марко,
0039 ” ”Дајко ти се поздравио Јанко,
0040 ” ”А да са мном до у цара пођеш,
0041 ” ”Е ја с царем зборит’ не умијем. ” ”
0042 Па ондолен отиде Секуле,
0043 Он ми земљом и свијетом пође,
0044 Док на врата од Стамбола дође.
0045 Ту га срете триста Стамболија,
0046 И Секули ошћедину дају,
0047 Ошћедину и добродошлицу,
0048 Па му ишту коња и оружје,
0049 Да га воде цару без оружја.
0050 На њих момче не обрће главе,
0051 Но умину како суха муња,
0052 Докле нађе Краљевића Марка,
0053 Па онако момче учињело,
0054 Како га је Јанко научио.
0055 Но му Краљић Марко проговара:
0056 ”Што те лоше Јанко научио?в
0057 Напоји га црвенијем вином,
0058 Па скочише, коње објахаше,
0059 Отидоше посред Цариграда,
0060 Ал’ излазе Турци по сокаках,
0061 Свак да гледа од чуда Секула,
0062 И дођоше цару на дивану.
0063 Е се Марко цару поклонио,
0064 А Секула ни абера нема.
0065 Па Секули царе проговара:
0066 ”Диван ли си, Бановац-Секула,
0067 ”А би ли се, момче, потурчио,
0068 ”Да ти дадем ћерцу за љубовцу,
0069 ”Да т’ оградим дворе код мојијех,
0070 ”Код мојијех љепше од мојијех,
0071 ”И даћу ти блага без хесапа,
0072 ”И ставит’ те вељега везира,
0073 ”Све да сједиш и да господујеш? ”
0074 Секуле му тада бесједио:
0075 ”Прој’ се, царе, турски господару,
0076 ”Глава мудра, из ње ријеч луда.
0077 ”Ја сам мњива да си, царе, мудар,
0078 ”А ти ума ни памети немаш. ”
0079 ”Није ми се ласно потурчити.
0080 ”Од мојега рода хришћанскога
0081 ”И у моје дневи и године
0082 ”Стотина се, царе, посветило.
0083 ”Свуј се цркве и олтари граде,
0084 ”И црковне кубе у висину,
0085 ”А на кубе од злата јабуке,
0086 ”А у цркве црковне закладе
0087 ”Све су златни крсти и иконе.
0088 ”Србаљ моли Бога на помоћи.
0089 ”А ти, царе, жалосна ти мајка!
0090 ”Који немаш свеца ниједнога,
0091 ”До једнога Мухамеда грдна,
0092 ”И њега је шога попанула;
0093 ”Који нигђе богомојства немаш,
0094 ”До џамије од камена градиш,
0095 ”И она ти сама празна труби.
0096 ”Но би ли се, царе, покрстио,
0097 ”И да постиш постах све четворо,
0098 ”И хришћанску вјеру да испуњаш,
0099 ”Да те водим у Сибињу граду,
0100 ”И даћу ти секу за љубовцу,
0101 ”И дариват’ двије пушке мале,
0102 ”Што их ни ти, царе, такве немаш. ”
0103 Жа је цару на свијету било,
0104 И погледа оком на џелата.
0105 Два џелата на ноге скочише
0106 Да Секули посијеку главу.
0107 Одиста га и посјећ’ хоћаху,
0108 Но га не да Краљевићу Марко.
0109 Секули је ријеч говорио:
0110 ”Виђи, синко, оба погибосмо! ”
0111 Но Секула на ноге скочио,
0112 Од бедрице сабљу повадио,
0113 Посијече цареве џелате,
0114 И његове осамнаест слугах,
0115 Што га дворе дневи без престанка,
0116 И царева два посопца сина,
0117 Утече му царе у камару.
0118 Но говори Бановац Секула:
0119 ”Фала Богу фала великоме!
0120 ”Ал’ је данас доша данак суђен
0121 ”Да изгубим цара за Лазара! ”
0122 Одиста га изгубит’ хоћаше
0123 Но му Марко ријеч говорио:
0124 ”Не, Секула, господара мога,
0125 ”Даћеш твоју за његову главу. ”
0126 Побјегоше цару са сараја,
0127 А обадва сабље извадили,
0128 Своје зорне коње прифатише
0129 Обрнуше преко Цариграда,
0130 Што сретаху, под сабљу метаху.
0131 Изљегоше из Стамбола града,
0132 Ту их срете триста сератлија,
0133 Ударише Марку и Секули.
0134 А да ти је, друже, погледати,
0135 Как’ у Турке сабље унесоше,
0136 Сасјекоше стотину Тураках,
0137 Што остаде, бјежи планинама.
0138 Па Марко испрати Секулу,
0139 И Секуле на дворове дође,
0140 Здраво дође, весела му мајка!
