Dve jetrve u omrazi
Dve jetrve sitan vezak vezle,
Do podne su sitan vezak vezle,
A od podne zametnule kavgu,
Starija je mlađoj besedila:
„Kujo, kučko, mlađa jetrvide’. 5
„Ti si, kučko, roda siromašna,
„Ti si moga ljubeznoga ljuba.
„Kad je tebe pohodio baba
„Šta je tebi u poklon doneo?
„Dono ti je zeleiu jabuku, 10
„I to nije od dvora poneo,
„Nuz put bila, nuz put uzabrao.
„Kad je tebe pohodila majka
„Šta je tebi u poklon donela?
„Donela ti zelenu jabuku, 15
„I to nije od dvora ponela
„Nuz put bila, nuz put uzabrala.
„Kad su tebe braća pohodila
„Šta su tebi u poklon doneli?
„Doneli ti zelenu jabuku, 20
„I to nisu od dvora poneli
„Nuz put bila, nuz put uzabrali.
„Kad je mene pohodio baba,
„Dono mi je dvanaest đerdana
„Šest od zlata a šest od dukata. 25
„Kad je mene pohodila majka,
„Donela mi dvanaest košulja,
„I donela dvan’est burundžuka.
„Kad su mene braća pohodila
„Doneli mi dvan’est perjanicaa." 30
To slušala mlađa jetrvica;
Kad je ona saslušala reči,
I uzima divit i hartiju,
Ona piše sitnu knjigu malu,
Pa je šilje deveru na vojsku: 35
„Oj devere, kralju gospodaru,
„Tvoja ljuba moga druga ljubi“.
Poručuje kralju gospodaru:
„O Aišo neverna mi ljubo,
„Pred kućom ti javor drvo suvo, 40
„Za, kućom ti Mera voda ladna;
„Il ti s’ volja o drvo obesit’
„Nl ti j’ volja u vodu skočiti?”
Kad Aiša saslušala reči,
Ona ode gore na čardake, 45
Svilu svlači, kadivu oblači,
I oblači tananu košulju,
Ubrađuje dvan’est burundžuka,
Na vrat veže dvanaest đerdana,
I zadeva dvan’est perjanica, 50
Ona ide da u Meru skače;
Za njom ide čedo muška glava:
„Stani majko, dad mi sise malko."
Mati stade pa mu sise dade:
„Rano moja, čedo, muška glava! 55
„Slušaj, rano tvoju milu strinu,
„Da te strina ne omrazi babi,
„K’o što j’ tvoju omrazila majku."
Oči veže pa u Meru skače.
U Aiše braća milostivna, 60
Svu su Meru vodu primerili,
Dok su našli sestricu Aišu.
Buzdovani raku iskopali,
Sa nadžaci sanduk otesali
Saranili sestricu Aišu. 65
Čelo glave ružu usadili,
Čelo nogu bunar iskopali,
Oko nje su klupe ukopali.
Ko je mlađan nek se ružom kiti,
Ko je žedan nek s’ vode napije, 70
Ko j’ umoran neka se odmara.
