[Dva su bora uporedo rasla]
Dva su bora uporedo rasla,
Među njima tankovrha jela;
To ne bila dva bora zelena,
Već to bila dva brata rođena;
To ne bila tankovrha jela, 5
Već to bila jedinica seja.
Tuj su braća seju njegovala,
Njegovali, svatovma ne dali!
Kada su se poženila braća,
Al su snahe srca kamenoga, 10
Popališe prebijele dvore!
„To t' je brate, seju njegovati,
Njegovati, svatovma ne dati -
Popali ti prebijele dvore!”
„Što popali, jedinice sejo, 15
Što popali prebijele dvore?”
„Nisam brate, života mi moga,
Života mi moga i tvoga!”
Al' je snaša srca kamenoga,
Pa mu zakla konja i sokola: 20
„To t' je brate, seju njegovati,
Njegovati, svatovma ne dati
Pa ti zakla konja i sokola!”
„Nisam brate, života mi moga,
Života mi moga i tvoga!” 25
Al je snaša srca kamenoga,
Te pokrade sejine noževe,
Pa mu zakla čedo u bešiki!
„To t' je brate, seju njegovati,
Njegovati, svatovma ne dati - 30
Eno, zakla čedo u bešiki!”
„Nisam brate, života mi moga,
Života mi moga i tvoga!
Ako li mi ne vjeruješ bajo,
Izvedi me na to ravno polje, 35
Pa me sveži konjma na repove,
Nek me mladu konji rastrgaju!”
Al je bajo seju poslušao -
Izveo je na to ravno polje,
Pa je svezo konjma na repove, 40
Da je mladu konji rastrgaju:
Đe je od nje kapca krvi pala,
Tu je niklo smilje i bosilje;
Đe je ona sama sobom pala,
Tu se sama crkva sagradila. 45
Razbolje se nevjestica mlada,
Razbolje se, oće umrijeti:
„Ti me vozi zaovinoj crkvi,
Ne bi li me crkva oprostila! -
„Primi mene zaovice moja!” 50
Ona bliže, a crkva izmiče,
A iz crkve nešto progovara:
„Id od mene zlotvorice moja!
Ti si mene s braćom zavadila!”
Progovara nevjestica mlada: 55
„Izvedi me na to ravno polje,
Pa me sveži konjma na repove,
Nek me mladu konji rastrgaju!”
Đe je od nje kapca krvi pala,
Tu je niklo trnje i kopriva! 60
Đe je ona sama sobom pala,
Jezero se tude provalilo -
Po jezeru vranac konjic pliva,
A na konju soko tica siva,
I za njime čedo u bešiki, 65
Pod vratom mu tetkini noževi.
