Dva Morića
Ferman dojde iz Stambola,
bujruntija od vezira,
na onoga Dizdar-agu,
da pokupi dva buljuka,
dva buljuka sve Bošnjaka, 5
da fataju dva Morića,
dva Morića, dva pašića.
Dizdar-aga poletio
dva buljuka pokupio
pa on traži dva Morića: 10
Morić Ibru, Morić Pašu.
Kad Moriće pofataše,
bile ruke savezaše
pa ih gone kroz At-mejdan,
kroz At-mejdan niz čaršiju, 15
a otalen na kapiju.
Kroz kapiju povedoše,
u grad njiha uvedoše,
u tavnicu zatvoriše.
Haber dojde staroj majci 20
da sinove pofataše
bile ruke povezaše.
Majka biše u odaji
u odaji pitu kuha.
U ruci joj zlatan ibrik, 25
a u drugoj oklagija.
Zlatan ibrik pobacila
oklagiju prilomila,
zaplakala, poletila
niz avliju bosonoga, 30
bosonoga bez papuča,
gologlava bez fesića,
raspasana bez pojasa,
pa eto je do čaršije
do Sarača i Kovača. 35
Saračima govorila:
„Jazuk vama svi sarači,
svi sarači i kovači
što pušćate dva Morića,
dva Morića, dva pašića, 40
dva pašića, moja sina”.
Al' eto ti Dizdar age
staroj majci govorio:
„Ajd’ otalen stara majko
tvoje nije hodat ovda 45
kroz Sarače i Kovače.”
Al' govori stara majka:
„Bogom brate Dizdar-aga,
pušćaj meni jednog sina
na poiklon ti svi Sarači, 50
svi Sarači i Kovači.
Na poklon ti do dva sela,
na Glasincu tanka kula,
a pusti mi jednog sina.”
Al' govori Dizdar-aga: 55
„Hajde odmah svojoj kuli
pušćaću ti oba sina.
Džaba tebi svi trgovci,
svi sarači i kovači,
a džaba ti tvoja sela, 60
na Glasincu tanka kula,
pustiću ti oba sina,
pustiću ti odma', stara,
baš brez pare i dinara.”
Ode dvoru stara majka 65
da sinovim' ručak sprema.
Dizdar-aga ode gradu.
Kad je doš'o blizu gradu,
on na sluge povikao
da povedu dva Morića, 70
dva Morića, dva pašića.
Kada njiha izvedoše
kroz At-mejdan provedoše
kroz kapiju i čaršiju
pa odoše u Lužine 75
niže grada kamenoga.
Ali reče Morić Ibro:
„Je li izum Dizdar-aga,
je li izum zapivati,
jošte danas, Dizdar-aga, 80
jošte danas pa nikada?”
Dizdar aga njemu veli:
„Izum ti je zapivati,
zapivati ovdi sada
pa već nećeš ti nikada.” 85
Al' zapiva Morić Ibro:
„Vaj lužino, vaj družino,
krčmarice posestrimo,
dosta si me napojila
od dušmana zaklonila. 90
Al' čuješ me, posestrimo,
vakat dojde umrit ima."
Tad sirote i fukare
skupa odma' zaplakaše
jer im žao dva Morića. 95
Dosta su ih nahranili
od nevolje obranili.
Od aga su otimali
sirotama sve su dali.
Age caru pritužile 100
kak' Morići robe, pale,
katul ferman dobaviše
na dva brata, dva Morića.
Kad dojdoše u lužine
stade davit Dizdar aga 105
stade davit Morić Ibru.
Dizdar aga govorio,
govorio Morić-Paši:
„O boga ti Morić Pašo
je l' ti žao tvoga brata?" 110
Govorio Morić Pašo:
„Jest mi žao moga brata,
još žalije stare majke,
osta jadna sirotica.
Nema ćeri a ni sina, 115
nema toga ko bi njojzi,
ko bi njojzi ulazio,
za zdravlje je upitao."
Tada stade Dizdar aga
Morić Pašu on da davi. 120
Kada ga je udavio
topove je opalio.
Haber dojde staroj majci
da s’ sinovi poginuli.
Tad poleti stara majka, 125
niz avliju bosonoga,
bosnoga bez papuča,
gologlava bez fesića.
Kuka leti stara majka
pa eto je do Sarača, 130
do Sarača i Kovača.
Saračima govorila:
„Jazuk vama svi sarači,
svi sarači i kovači,
što pustiste dva Morića, 135
dva Morića moja sina
da ih davi Dizdar-aga?"
Pa poletje kroz čaršiju,
kroz čaršiju i kapiju
a za njome svi sarači 140
svi sarači i kovači.
Dućane su zatvoriii,
mandalima zakovali.
Kad su došli u lužine
i prid njima stara majka, 145
ugledala stara majka,
ugledala oba sina,
dva sina dva Morića.
Na rukama lisičine
na nogama bukagije, 150
a na vratu zlatan tenef.
Kad to viidi stara majka
od jada joj srce puklo.
