Два Морића
Ферман дојде из Стамбола,
бујрунтија од везира,
на онога Диздар-агу,
да покупи два буљука,
два буљука све Бошњака, 5
да фатају два Морића,
два Морића, два пашића.
Диздар-ага полетио
два буљука покупио
па он тражи два Морића: 10
Морић Ибру, Морић Пашу.
Кад Мориће пофаташе,
биле руке савезаше
па их гоне кроз Ат-мејдан,
кроз Ат-мејдан низ чаршију, 15
а отален на капију.
Кроз капију поведоше,
у град њиха уведоше,
у тавницу затворише.
Хабер дојде старој мајци 20
да синове пофаташе
биле руке повезаше.
Мајка бише у одаји
у одаји питу куха.
У руци јој златан ибрик, 25
а у другој оклагија.
Златан ибрик побацила
оклагију приломила,
заплакала, полетила
низ авлију босонога, 30
босонога без папуча,
гологлава без фесића,
распасана без појаса,
па ето је до чаршије
до Сарача и Ковача. 35
Сарачима говорила:
„Јазук вама сви сарачи,
сви сарачи и ковачи
што пушћате два Морића,
два Морића, два пашића, 40
два пашића, моја сина”.
Ал' ето ти Диздар аге
старој мајци говорио:
„Ајд’ отален стара мајко
твоје није ходат овда 45
кроз Сараче и Коваче.”
Ал' говори стара мајка:
„Богом брате Диздар-ага,
пушћај мени једног сина
на поиклон ти сви Сарачи, 50
сви Сарачи и Ковачи.
На поклон ти до два села,
на Гласинцу танка кула,
а пусти ми једног сина.”
Ал' говори Диздар-ага: 55
„Хајде одмах својој кули
пушћаћу ти оба сина.
Џаба теби сви трговци,
сви сарачи и ковачи,
а џаба ти твоја села, 60
на Гласинцу танка кула,
пустићу ти оба сина,
пустићу ти одма', стара,
баш брез паре и динара.”
Оде двору стара мајка 65
да синовим' ручак спрема.
Диздар-ага оде граду.
Кад је дош'о близу граду,
он на слуге повикао
да поведу два Морића, 70
два Морића, два пашића.
Када њиха изведоше
кроз Ат-мејдан проведоше
кроз капију и чаршију
па одоше у Лужине 75
ниже града каменога.
Али рече Морић Ибро:
„Је ли изум Диздар-ага,
је ли изум запивати,
јоште данас, Диздар-ага, 80
јоште данас па никада?”
Диздар ага њему вели:
„Изум ти је запивати,
запивати овди сада
па већ нећеш ти никада.” 85
Ал' запива Морић Ибро:
„Вај лужино, вај дружино,
крчмарице посестримо,
доста си ме напојила
од душмана заклонила. 90
Ал' чујеш ме, посестримо,
вакат дојде умрит има."
Тад сироте и фукаре
скупа одма' заплакаше
јер им жао два Морића. 95
Доста су их нахранили
од невоље обранили.
Од ага су отимали
сиротама све су дали.
Аге цару притужиле 100
как' Морићи робе, пале,
катул ферман добавише
на два брата, два Морића.
Кад дојдоше у лужине
стаде давит Диздар ага 105
стаде давит Морић Ибру.
Диздар ага говорио,
говорио Морић-Паши:
„О бога ти Морић Пашо
је л' ти жао твога брата?" 110
Говорио Морић Пашо:
„Јест ми жао мога брата,
још жалије старе мајке,
оста јадна сиротица.
Нема ћери а ни сина, 115
нема тога ко би њојзи,
ко би њојзи улазио,
за здравље је упитао."
Тада стаде Диздар ага
Морић Пашу он да дави. 120
Када га је удавио
топове је опалио.
Хабер дојде старој мајци
да с’ синови погинули.
Тад полети стара мајка, 125
низ авлију босонога,
боснога без папуча,
гологлава без фесића.
Кука лети стара мајка
па ето је до Сарача, 130
до Сарача и Ковача.
Сарачима говорила:
„Јазук вама сви сарачи,
сви сарачи и ковачи,
што пустисте два Морића, 135
два Морића моја сина
да их дави Диздар-ага?"
Па полетје кроз чаршију,
кроз чаршију и капију
а за њоме сви сарачи 140
сви сарачи и ковачи.
Дућане су затвориии,
мандалима заковали.
Кад су дошли у лужине
и прид њима стара мајка, 145
угледала стара мајка,
угледала оба сина,
два сина два Морића.
На рукама лисичине
на ногама букагије, 150
а на врату златан тенеф.
Кад то вииди стара мајка
од јада јој срце пукло.
