Osamnaesta pojava
◄   Sedamnaesta pojava Osamnaesta pojava Devetnaesta pojava   ►

Osamnaesta pojava
 
STEPAN i KALUĐER GERMAN
 
GERMAN
Stepane. . .
STEPAN
Ko si? Ko je ovo sad?
Na moju glavu šalje li te ad?
Šta ćeš od mene? Straže! Ko si? Ko?
Ponoćni duše, donosiš li zlo,
Da me ubiješ pod teretom tim?
Dalje od mene, ili udar jak
Mog mača tebe poslaće u mrak,
Jer mene štiti pape silni Rim!
GERMAN
Ne vrede pretnje. Našta sila ta?
Indulgencije, bule, prazan glas!
Carigrad samo za mačeve zna.
On mačem stiče i ropstvo i spas!
STEPAN
Carigrad. Strašno! Odlazi, pope.
GERMAN
Lagano, kneže. . . sultan me šalje.
STEPAN
Proklet put tvoje nesrećne stope!
Šta ćeš od mene? Dalje, o dalje!
GERMAN
Svud je tišina, pa viči, kneže,
Ne budi vojske, jer mrtva sanja
Dok se blag jauk bolnih razleže.
Sad je sve mirno, jer vojske nema,
Grañani sami sultana žele,
Turska se vojska za ulaz sprema
I pred gradom se Turci vesele.
STEPAN
Ko si ti, čudni čoveče mraka?
Što te ponoćni ñavoli prate?
GERMAN
Ja čovek mraka? Varaš se, brate.
STEPAN
Ta ko si? Daj mi bar neka znaka.
GERMAN
(smeje se.)
STEPAN
Govori ko si! Ćutiš i dalje?
U ovom domu smrti užasa
Umrećeš smesta ne pustiv glasa.
GERMAN
Rekoh ti: čovek kog sultan šalje.
STEPAN
Ha! Dom je ovaj video dosta,
Mnogi iz njega ñavolu ode!
Ne zna svak vrata kud koja vode.
GERMAN
Ništa ne plaši ovakvog gosta.
Suviše dobro znam ovaj dvorac,
Od prvog pa do poslednjeg zida
— Iako nemam očnjega vida —
Moj otac njegov je bio tvorac.
STEPAN
(užasnut)
Stefan! Upomoć!
GERMAN
Ne! Grgur, kneže.
STEPAN
Straže, neka se lancima veže
Ovaj kaluđer!
GERMAN
Šta ti ja radim?
Doñoh da prošlost preturam malo,
Da se u tvojoj nemoći sladim,
A do tvog lanca nije mi stalo.
STEPAN
Ja nisam krivac. Milost. Ne zbori.
GERMAN
Prognali ste me, pretrpeh sram.
STEPAN
Pomoć! Dvor gori! Straže! Dvor gori.
GERMAN
Šta tražiš pomoć, ubij me sam!
(P a u z a)
Kaluñer postah, šta će to meni?
Ali ja muški sramotu snosih,
Svojom se bedom samo ponosih.
A ti? Obraz ti samo crveni.
Presto despotski beše za mene,
A ne da učim knjige crkvene.
Ali dvor srpski tako je hteo.
Ubili ste me, grešnici hudi,
Sad vama trnov venac se spleo.
Sopstvena zavist sada vam sudi.
Tako i treba, tako, ubice,
Sad vas smrt čeka. Kad zora svane,
Dželata ćete spaziti lice,
A oči će vam kljuvati vrane.
STEPAN
Smrt? Šta to reče?
GERMAN
Istinu pravu.
Čuvaj se, kneže, jer smrt ti hita.
Ja doñoh da ti sačuvam glavu,
Koje je željna sultana svita.
STEPAN
Šta moju glavu? Ugovor gde je?
Zar sultan tako ugovor štuje?
GERMAN
Tvom se poslanstvu padišah smeje.
Za ugovore neće da čuje.
(Stepan govori nešto nerazumljivo.)
Čuj, kneže, ja sam sad kod sultana,
— K sebi me pozva pre osam dana —
Da mu što kažem o gradskoj moći.
I ja mu rekoh sve što sam znao,
A za nagradu pravo mi dao
K tebi da doñem još ove noći.
Ja uñoh da ti sačuvam glavu,
Jer sutra, ako sultan te spazi,
Poznaćeš onu putanju pravu,
Kojom sa sveta ovog se slazi.
STEPAN
Šta sultan? Mene? Ugovor kamo?
GERMAN
Kakav ugovor? Sultan mi reče:
»Za ugovor Rim mari samo.
Prvo krv rekom zar da poteče,
Pa posle s tobom da ugovaram;
Da u valima reke crvene
Sa pobeñenim pogodbu stvaram!
Nikako. Beži što pre od mene.« 
STEPAN
Ali ugovor.
GERMAN
(Glasno se smeje.)
STEPAN
Laž nije to.
Ugovor ima potpis, pečat, sve.
Zar Radojević lagati me sme?
GERMAN
Srećan si ako spaseš život go.
Sa svih strana je tvoj opkoljen grad,
Svi pobegoše, grad ostade pust,
A red Turaka neprobojan, gust,
Čeka zapovest i da počne rad.
Sve vojvode će, a grañane ne,
Poklati, kneže, kao divlje pse.
STEPAN
Vojvode.
GERMAN
A i tebe čeka to.
STEPAN
Laž je. Reč carsku slušam samo ja.
GERMAN
Ali nje nema. To je celo zlo.
Znaj: sultan neće nikom reč da da.
(P a u z a)
STEPAN
Nema ni straže. Mirno. Grobni mir.
Ne. . . ne. . . nekakav vetar duše jak.
GERMAN
To mrtva vojska prireñuje pir.
STEPAN
Zar mrtva vojska? (Drekne) Pa ja nisam kriv!
Ah, kako bruji! Pusto. Smrtni dah
Užasno bije. (Trese Germana.)
Jesi li ti živ?
Mrtav si? Mrtvac! Uh, mene je strah!
(Čuje se topot neki.)
Nečije stope. . . Dusi! Ne. . . ne. .. ne. . .
Ja nisam krivac!