Dani-begovica
Tužila se Dani-begovica
Uz koljeno Omeru diveru:
"A bora ti, Omere divere!
Kada mene vama dovedoše,
Mnogo li vam ja donesoh blaga; 5
Mojim blagom kule načiniste,
Mojim ruhom seke poudaste,
Mojim robljem zete darovaste.
Ev’ u mene jada iznenada!
Kad se ženi moj Dani-beg na me[1], 10
Išće moga konja pod divojku,
Išće roba, da mu vodi konja.
Svituj mene, Omere divere!
Svituj mene, bi li mu ga dala?" -
Njoj govori Omere divere: 15
"Bome podaj, moja nevistice!" -
Ona obli suze niz obraze,
Ba salazi niz čemerli-kulu,
Al prid dvorom kolo divojaka.
Kolo vodi Omer-begovica, 20
Pa govori Dani-begovici:
"Što si karli[2] moja jetrviee?
Da se ženi moj Omere na me,
Ko što s’ ženi tvoj Dani-beg na te,
Ja bih kulu vatrom zapalila; 25
Zlato bih mu niz kulu bacila,
Dani-bega mlada otrovala." -
Progovara Dani-begovica:
"Lako tebi, Omer-begovice;
Imaš majku, imaš razgovora. 30
Imaš babu, imaš ogovora[3].
Imaš braću često dohodeći [4],
Imaš sina pozlaćenih krila,
A ja mlada nikog nego Boga,
I svojega mlada Dani-bega." 35
Ona misli, da nitko ne čuje,
Al Dani-beg u kuli ćutio[5],
Pa on ide svom bratu Omeru:
"A bora ti, moj brate jedini!
Na poklon ti svati i divojka[6]. 40
Da ja vidim, šta će t’ ljuba radit.
Hoće l’ kulu vatrom zapaliti,
Hoće l’ zlato niz kulu baciti,
Hoće l’ tebe mlada otrovati,
Što je tvoja moju svitovala." - 45
Mih. Pavlinović, II, br. 840.
Iz Duvanjskog polja.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
