Дани-беговица
Тужила се Дани-беговица
Уз кољено Омеру диверу:
"А бора ти, Омере дивере!
Када мене вама доведоше,
Много ли вам ја донесох блага; 5
Мојим благом куле начинисте,
Мојим рухом секе поудасте,
Мојим робљем зете даровасте.
Ев’ у мене јада изненада!
Кад се жени мој Дани-бег на ме[1], 10
Ишће мога коња под дивојку,
Ишће роба, да му води коња.
Свитуј мене, Омере дивере!
Свитуј мене, би ли му га дала?" -
Њој говори Омере дивере: 15
"Боме подај, моја невистице!" -
Она обли сузе низ образе,
Ба салази низ чемерли-кулу,
Ал прид двором коло дивојака.
Коло води Омер-беговица, 20
Па говори Дани-беговици:
"Што си карли[2] моја јетрвиее?
Да се жени мој Омере на ме,
Ко што с’ жени твој Дани-бег на те,
Ја бих кулу ватром запалила; 25
Злато бих му низ кулу бацила,
Дани-бега млада отровала." -
Проговара Дани-беговица:
"Лако теби, Омер-беговице;
Имаш мајку, имаш разговора. 30
Имаш бабу, имаш оговора[3].
Имаш браћу често доходећи [4],
Имаш сина позлаћених крила,
А ја млада никог него Бога,
И својега млада Дани-бега." 35
Она мисли, да нитко не чује,
Ал Дани-бег у кули ћутио[5],
Па он иде свом брату Омеру:
"А бора ти, мој брате једини!
На поклон ти свати и дивојка[6]. 40
Да ја видим, шта ће т’ љуба радит.
Хоће л’ кулу ватром запалити,
Хоће л’ злато низ кулу бацити,
Хоће л’ тебе млада отровати,
Што је твоја моју свитовала." - 45
Мих. Павлиновић, II, бр. 840.
Из Дувањског поља.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
