Пролетила два црна гаврана
Јутро рано прик' сињега мора,
Видила их Даничића мајка,
Она им је јадна говорила:
„Тице моје, два црна гаврана, 5
Откуда сте јутрос долетили?
Јесте л' одзгор од Босне поносне
Али одздол од земље Леванта?"
Они су јој јадној говорили:
„Ми смо јутрос рано долитили 10
Тјак одздола од земље Леванта!"
Она им је јадна говорила:
„Тице моје, два црна гаврана,
Оћете л' ми право каживати
Што вас буден до вире питала — 15
Сте л' видили сењске орманице
И мојега Даничића Перу?"
Они су јој јадној говорили:
„Ај, старице, Даничића мајко,
Да бимо ти до вире казали, 20
Не биш могла од мила слушати,
Ни од грозних сузиц прогледати!"
А она је јадна говорила:
„Тице моје, два црна гаврана,
Ја сам мајка срца каменита, 25
Ја ћу моћи од мила слушати
И од грозних сузиц прогледати!"
И још су јој јадној говорили:
„Ај, старице, Даничића мајко,
Ми видисмо сењске орманице 30
И твојега Даничића Перу,
Перина је на јарболу глава!"
Кад то чује Даничића мајка,
Вапи јадна иза свега гласа:
„Липа моја писана јабуко, 35
Гди с' израсла, гди си отргана?
Израсла си мајки на срдашцу,
Отргана у земљи Леванту!"
Кад то чује сењски капитане,
Тиши јадну Даничића мајку: 40
„Мучи, јадна Даничића мајко,
Дат ћу теби све до смрти храну,
Све до смрти храну и одићу!"
Извор
Зборник Матије Мажуранића, Милорад Живанчевић и Владан Недић, Зборник Матице српске за књижевност и језик, 1966, књ. XIV, св. 2, стр. 242-243.
* * *
Daničića mati plače
Proletila dva crna gavrana
Jutros rano prik’ sinjega mora.
Vidila ih Daničića majka,
Ona im je jadna govorila:
»Tice moje, dva crna gavrana! 5
Otkuda ste jutros doletili?
Jeste 1’ odzgor od Bosne ponosne
Ali odzdol od zemlje Levanta?«[1]
Oni su joj jadnoj govorili:
»Mi smo jutros rano dolitili, 10
Tjak odzdola, od zemlje Levanta.«
Ona im je jadna govorila:
»Tice moje, dva crna gavrana!
Oćete l’ mi pravo kaživati,
Što vas buden do vire pitala? 15
Ste l' vidili senjske ormanice
I mojega Daničića Peru?«
Oni su joj jadnoj govorili:
»Aj starice, Daničića majko!
Da bimo ti do vire kazali, 20
Ne bi mogla od mila slušati,
Ni od groznih suzic progledati.«
A ona je jadna govorila:
»Tice moje, dva crna gavrana!
Ja sam majka srca kamenita, 25
Ja ću moći od mila slušati,
I od groznih suzic progledati.«
I još su joj jadnoj govorili:
»Aj starice, Daničića majko!
Mi vidismo senjske ormanice, 30
I tvojega Daničića Peru.
Perina je na jarbolu glava!«
Kad to čuje Daničića majka,
Vapi jadna iza svega glasa:
»Lipa moja, pisana jabuko! 35
Gdi s’ izrasla, gdi si otrgana?
Izrasla si majki na srdašcu,
Otrgana u zemlji Levantu!«
Kad to čuje senjski kapitane,
Tiši jadnu Daničića majku: 40
»Muči, jadna Daničića majko,
Dat ću tebi sve do smrti hranu,
Sve do smrti hranu i odiću!«
Извор
Senjski uskoci u narodnoj pjesmi i povijesti, Narodne pjesme o senjskim uskocima, priredio Mijatović, Anđelko, Matica hrvatska, Zagreb, 1983., str. 67-68.
Варијанте
M. Mažuranić, n. dj., pj. br. 52. Inačice: N. dj., pj. br. 19; A. Mažuranić, n. dj., pj. br. 14.
Референце
↑Levant (lat. levante: istok) je skupni naziv za područje koje obuhvaća zemlje istoćnoga sredozemlja: Grčku, Tursku, Siriju, Libanon, Izrael, Jordan i Egipat.
