Пролетила два црна гаврана
Јутро рано прик' сињега мора,
Видила их Даничића мајка,
Она им је јадна говорила:
„Тице моје, два црна гаврана, 5
Откуда сте јутрос долетили?
Јесте л' одзгор од Босне поносне
Али одздол од земље Леванта?"
Они су јој јадној говорили:
„Ми смо јутрос рано долитили 10
Тјак одздола од земље Леванта!"
Она им је јадна говорила:
„Тице моје, два црна гаврана,
Оћете л' ми право каживати
Што вас буден до вире питала — 15
Сте л' видили сењске орманице
И мојега Даничића Перу?"
Они су јој јадној говорили:
„Ај, старице, Даничића мајко,
Да бимо ти до вире казали, 20
Не биш могла од мила слушати,
Ни од грозних сузиц прогледати!"
А она је јадна говорила:
„Тице моје, два црна гаврана,
Ја сам мајка срца каменита, 25
Ја ћу моћи од мила слушати
И од грозних сузиц прогледати!"
И још су јој јадној говорили:
„Ај, старице, Даничића мајко,
Ми видисмо сењске орманице 30
И твојега Даничића Перу,
Перина је на јарболу глава!"
Кад то чује Даничића мајка,
Вапи јадна иза свега гласа:
„Липа моја писана јабуко, 35
Гди с' израсла, гди си отргана?
Израсла си мајки на срдашцу,
Отргана у земљи Леванту!"
Кад то чује сењски капитане,
Тиши јадну Даничића мајку: 40
„Мучи, јадна Даничића мајко,
Дат ћу теби све до смрти храну,
Све до смрти храну и одићу!"
Извор
Зборник Матије Мажуранића, Милорад Живанчевић и Владан Недић, Зборник Матице српске за књижевност и језик, 1966, књ. XIV, св. 2, стр. 242-243.
* * *
Даничића мати плаче
Пролетила два црна гаврана
Јутрос рано прик’ сињега мора.
Видила их Даничића мајка,
Она им је јадна говорила:
»Тице моје, два црна гаврана! 5
Откуда сте јутрос долетили?
Јесте 1’ одзгор од Босне поносне
Али одздол од земље Леванта?«[1]
Они су јој јадној говорили:
»Ми смо јутрос рано долитили, 10
Тјак одздола, од земље Леванта.«
Она им је јадна говорила:
»Тице моје, два црна гаврана!
Оћете л’ ми право каживати,
Што вас буден до вире питала? 15
Сте л' видили сењске орманице
I мојега Даничића Перу?«
Они су јој јадној говорили:
»Ај старице, Даничића мајко!
Да бимо ти до вире казали, 20
Не би могла од мила слушати,
Ни од грозних сузиц прогледати.«
А она је јадна говорила:
»Тице моје, два црна гаврана!
Ја сам мајка срца каменита, 25
Ја ћу моћи од мила слушати,
I од грозних сузиц прогледати.«
I још су јој јадној говорили:
»Ај старице, Даничића мајко!
Ми видисмо сењске орманице, 30
I твојега Даничића Перу.
Перина је на јарболу глава!«
Кад то чује Даничића мајка,
Вапи јадна иза свега гласа:
»Липа моја, писана јабуко! 35
Гди с’ израсла, гди си отргана?
Израсла си мајки на срдашцу,
Отргана у земљи Леванту!«
Кад то чује сењски капитане,
Тиши јадну Даничића мајку: 40
»Мучи, јадна Даничића мајко,
Дат ћу теби све до смрти храну,
Све до смрти храну и одићу!«
Извор
Сењски ускоци у народној пјесми и повијести, Народне пјесме о сењским ускоцима, приредио Мијатовић, Анђелко, Матица хрватска, Загреб, 1983., стр. 67-68.
Варијанте
M. Мажуранић, н. дј., пј. бр. 52. Иначице: Н. дј., пј. бр. 19; А. Мажуранић, н. дј., пј. бр. 14.
Референце
↑Левант (лат. леванте: исток) је скупни назив за подручје које обухваћа земље истоћнога средоземља: Грчку, Турску, Сирију, Либанон, Израел, Јордан и Египат.
