Gojeni Alil i mali Marjan
(Iz Gruže)
Često ide Gojeni Alile.
Iz Udbine iz turske krajine,
Ide Alil kroz goru Kunaru,
Pa silazi u primorje ravno
Do dvorova Ružice đevojke. 5
Ljubi Ture kaurku đevojku,
Ljubi Ture tri godine dana,
Niko njega osjetio nije,
Sam’ ga bratac Mujo osjetio:
Alilu je Mujo govorio: 10
„O moj brate, Gojeni Alile!
„Prođ’ se brate, vraga i belaja,
„Ne prolazi kroz goru Kunaru,
„Ne siodi u primorje ravno,
„Ti ne ljubi kaurke đevojke; 15
„Znaš li, brate, koji goru čuva?
„Goru čuva mali Marijane
„Sa njegovi trideset hajduka,
„Marijan je junak na megdanu,
„Koga hvata hoće da uhvati, 20
„Ko mu bježi pobjeć’ mu ne može;
„Pa kad hajduk uhvati Turčina
„Marijan ga ne će da pogubi,
„No mu veže na opako ruke,
„Pa ga goni na more debelo, 25
„Prikiva ga uz morsku galiju,
„Te on vozi po moru galije,
„Od vijeka jednog do drugoga."
No se Alil krivo kunijaše:
„O moj brate, buljukbaša Mujo, 30
„Ja ne idem kroz goru Kunaru,
„Ne siodim u primorje ravno,
„Nit’ ja ljubim kaurke đevoke."
Tako stade za petnajest dana.
Kad je bilo šesnajestog dana, 35
Alil srcu odoljet ne može,
Mučno njemu ne viđet’ Ružicu;
Pa kad veče u jaciju bilo,
Opremi se Gojeni Alile,
On opremi sebe i dorata, 40
I pripasa tri ćemera blaga
I u kese tri rizme višeka,
A za pojas sedam samokresa,
Pa pojaši vilovna dorata,
Ode Alil poljem kroz Udbinu. 45
Pod Udbinom polje pregazio,
Nagazio Kunaru planinu.
Kad je bio na sredi Kunare,
Opazi ga mali Marijane,
Pa mu nehte ništa učiniti, 50
No ga mirom pusti kroz planinu.
Prođe Ture vroz Kunaru,
Siđe Ture u vlaške Kotare,
Do pod dvore Ružice đevojke.
Privuče se pod pendžer od kule, 55
Skide s ruke burmu pozlaćenu
Kucnu Alil na pendžer od kule.
Iz odaje Ruža progovara:
„Ko to noćas kuca na pendžeru
„U pol’ noći, kad nije vrijeme, 60
„A da l’ znade da će poginuti?"
Javi se joj Gojeni Alile:
„Oj Ružice, lijepa đevojko!
„Ja sam glavom Boičić Alija,
„No ustani, otvori kapiju." 65
Al’ govori Ružica đevojka:
„Hajd’ otale jedna lažljivico!
„Kad ti jesi Boičić Alija,
„Kamo tebe za petnajest dana?
„Ali si se, Ture oženilo? 70
„Ali si se s drugom zavoljelo?"
Alija joj ’vako odgovara:
„Oj Ružice, Boga mi jednoga!
„Ja se junak oženio nisam,
„Niti sam se s drugom zavoljeo; 75
„No me bio bratac osjetio,
„Pa ne smedoh od brata da dođem,
„No ustani, otvori kapiju.“
Podiže se Ružica đevojka,
Pa na dvoru otvori kapiju. 80
Uđe Ture s konjem u avliju,
I avliji konja odjašio,
Šire ruke, u lice se ljube,
Uzeše se za bijele ruke,
Iziđoše na tanke čardake, 85
Pa sedoše na meke dušeke.
Ljubiše se i milovaše se.
Turčinu se malo zadremalo,
Pa đevojci Alil govorio:
„Oj Ružice, lijepa đevojko! 90
„Mlogo na me sanak navalio ,
„Al’ je sanak, al’ je suđen danak;
„Ja ću leći na tvoja krioca,
„No Ružice! Boga ti jednoga,
„Kad pijevci u krilo udare; 95
„Onda ćeš me, Ružo, probuditi,
„Da za noći kroz Kunaru prođem,
„A za noći u Udbinu dođem."
To izreče, leže na dušeke,
Nasloni se na krilo đevojci, 100
Leže Ture sanak boraviti.
Đe je sreća, tu je i nesreća;
Malo bilo, za dugo ne bilo,
I Ružici malo se zadrema,
Nasloni se na rame Alilu, 105
Pa pospaše k’o da se poklaše.
Kad se prenu Boičić Alija,
Al’ svanulo i sunce granulo.
Pisnu Alil kako ljuta guja:
„O Ružice! lijepa đevojko! 110
„O đevojko! sam te Bog ubio!
„Što me prije probudila nisi,
„Da za noći kroz Kunaru prođem,
„No ću danas ludo poginuti?"
Govori mu Ružica đevojka: 115
„Ta ne boj se, Boičić Alija!
„Krida bi te za neđelju dana,
„U mojije trideset odaja,
„A kamo li od jutra do mraka.“
To ne sluša Boičić Alija, 120
No se strča niz bijelu kulu,
Pa pojaši vilovna dorata,
Okrete ga u goru Kunaru.
Kad je bio na sredi Kunare
Osjeti ga mali Marijane, 125
Svome društvu ode govoriti:
„Moja braćo, trideset hajduka!
„Vino pijte al’ ne opijte se,
„A ja odoh drumu na planinu,
„Da dočekam Boičić Aliju, 130
„'Vud ga vile sinoć pronijele,
„Pa ga nešto jutros zadocnile.“
To izreče mali Marijane,
Pa otide drumu na planinu,
Kad iziđe drumu na planinu, 135
Sede hajduk drumu na sredinu,
Sede čekat’ Gojena Alila
A ne ima ništa od oružja.
Malo bilo, za dugo ne bilo,
Al’ eto ti Boičić Alije 140
Na doratu konju vilovnome,
On doćera konja do hajduka,
Pored njega stade poprijeko:
Govori mu mali Marijane:
„O Turčine, Boičić Alija! 145
„Kud su tebe vile pronosile,
„O Turčine, noćas u jaciju,
„E ovuda kroz moju Kunaru,
„Pa te nisu noćas povratile,
„No su tebe jutros zadocnile? 150
„Odjaši de vilovna dorata,
„Te ne muči ni mene ni sebe,
„Ni’ pod sobom vilovna dorata.“
Progovara Boičić Alija:
„Hajd’ neluduj, mali Marijane! 155
„Dok j’ u mene tri ćemera blaga,
„U kesama tri rizme višeka,
„Za pojasom sedam samokresa,
„S doratom se rastaviti ne ću.“
Progovara mali Marijane: 160
„Hajd’ neluduj, Boičić Alija!
„Jadno tvoji tri ćemera blaga,
„Žadosno ti tri rizme višeka,
„A crno ti sedam samokresa,
„Kod tog svega izgubićeš glavu, 165
„No odjaši vilovna dorata,
„Te ne muči ni mene ni sebe,
„Ni pod sobom vilovnoga dorata."
Vide Alil da će poginuti,
Pa ne htede konja odjašiti, 170
No potrže trostruku kadžiju,
Pa ošinu vilovna dorata,
Pleći dade, bijegati stade.
Za njim trči mali Marijane;
Dobro trči dorat pod Alilom, 175
Dorat dobro, Marijan još bolje,
Pa dostiže konja i Alila,
Pa obali i konja i njega.
Oboicu u travu obali.
Odpasa mu tri ćemera blaga, 180
S njega spasa na sebe pripasa.
Svuče s njega đuzel-odijelo,
S njega svuče, na sebe obuče.
Povadi mu sedam samokresa,
I iz kese tri rizme višeka, 185
Dorata mu u goru pustio,
Njemu veza ruke naopako,
Oćera ga moru na širinu,
Prikova ga uz morsku galiju,
Da on vozi po moru galije, 190
Od vijeka jednog do drugoga.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
