[Gorom jezdi Kraljeviću Marko]
Gorom jezdi Kraljeviću Marko,
gorom jezdi, goru kunijaše:
„Oj, planino, živ te bog ubio!
što u tebe nigde voda nema,
već ću zaklat ispod sebe Šarca”. 5
Povikuje vila samovila:
„Pobratime, Kraljeviću Marko,
ne kol konja, ne čini zijana,
ne pi krvi, ne pregreši duše,
nego svrni s desna na lijevo, 10
a na onu visoku planinu,
tamo ima tri zelene jele,
pod njima je studena vodica,
kod nje sedi vila krčmarica,
ona bere tešku krčmarinu: 15
od junaka oči te obadve,
od konjica nozi sve četiri.”
A kad to ču[1] Kraljeviću Marko,
on povrnu s desna pa u levo,
te mi nađe tri jele zelene, 20
a pod nima studena vodica,
i nad vodom vilu krčmaricu,
zaspala je sankom dubokijem1[2];
al da vidiš Kraljevića Marka:
prikrade se vili krčmarici, 25
napi mi se Kraljeviću Marko,
i napoji svoga konja Šarca,
pa daleko je Marko[3] izmaknao.
Kad se vila bila probudila,
pa ti nađe studenu vodicu, 30
otvorenu, pa još zamutenu,
pa polete polje široko,
pravo goni Kraljevića Marka;
daleko ga bila sagledala:
„Bre kurviću, Kraljeviću Marko, 35
stani, Marko, da me krčmu platiš!"
te sustiže Kraljevića Marka;
kad to vide Kraljeviću Marko,
trže ni se rukom u džepove
pa izvadi stotinu dukata, 40
pa joj plati tešku krčmarinu;
ali vila haje i ne haje,
ona hoće oči obadvije,
a od konja noge sve četiri;
uzeše se u kosti junačke, 45
nosiše se dva, tri bela dana,
i četvrtog podne do po pladne;
vilu mi je pena popadnala,
ali Marka mutna i krvava;
kad se Marko vide u nevolji, 50
on povika iz grla beloga:[4]
„Da ču li me, moja posestrimo,
posestrimo iz gorice vilo,
de si, da si, brže mene da si,
budi danas mene u nevoli!" 55
Al govori iz gorice vila:
„A, boga mi, Kraljeviću Marko,
ne mogu ti danas ič pomoći;
jesam li ti govorila, pobro,[5]
da ne činim kavge u nedelju; 60
a kamo ti potajno oružije?”
Prevari se krčmarica vila,
prevari se ujeds ju guja,
te pogleda nebu i oblake;
al da vidiš Kraljevića Marka, 65
on poteže potajno oružije
te raspara vilu krčmaricu,
od učkura do bijeloga grla;
pade vila u zelenu travu,
al da vidiš[6] čuda iznenada: 70
u vile su tri srca velika[7],
jedno joj se teker umorilo,
a drugo se teker razigralo,
a na treće ljuta guja spije,
al govori šarovita guja: 75
„Bre kurviću, Kraljeviću Marko,
imaš sreće i od boga veća,
što se nesam bila probudila,
a ne bi ti parče ostavila!”.
Ode Marko po polje zeleno, 80
i oprosti studenu vodicu.
