Gaja
(Odlomak iz veće srp. nar. pesme)
Knjigu piše silni car Stevane,
Pa je šalje svojoj miloj seji
„Pošlji mene tvoga sina Gaju,
„Pošalji ga da mu sečem glavu,
„Da na njemu ne ostane carstva. 5
Viče majka svoga sina Gaju:
„Ustaj Gajo, ustaj moja rano,
„Tebe ujka dragi sine zove,
„Ujka zove, da ti seče glavu,
„Da na tebe ne ostane carstva. 10
„Evo Gajo svilena mahrama
„Kad ti ujka tvoj odseče glavu,
„Nek zavije u svil’nu mahramu,
„Nek obesi konjicu o sedlo,
„Konj će doći glavu će doneti, 15
„Majka će ti na sunce izaći
„Pa će majka jade izjadati.
Ode Gaja silnom car Stevanu.
Koliko ga care ugledao,
Toliko je pred njeg’ išetao: 20
Bože mili da divna junaka,
Da mi hoće u dvorove doći.
Kad je bio kod ujkova dvora,
Kad se junak s konja siđe dole,
On sastavi obe ruke svoje: 25
Pa besedi silnom car Stevanu:
„Evo ujko svilena mahrama,
„Kad mi care ti odsečeš glavu,
„Umotaj je u svil’nu maramu,
„Obesi je konjicu o sedlo, 30
„Konj će otić’ glavu će odneti
„Majka će mi jade izjadati.
Njemu mili ujka besedio:
„Ne će tebe ujka pogubiti,
„Ujka kuša tvoju milu majku, 35
„Kolika je vera u sestrice;
„Idi dvoru nek te ženi majka,
„Ujka će ti u svatove doći!...
Ode Gaja, gorom pevajući.
