Гаја
(Одломак из веће срп. нар. песме)
Књигу пише силни цар Стеване,
Па је шаље својој милој сеји
„Пошљи мене твога сина Гају,
„Пошаљи га да му сечем главу,
„Да на њему не остане царства. 5
Виче мајка свога сина Гају:
„Устај Гајо, устај моја рано,
„Тебе ујка драги сине зове,
„Ујка зове, да ти сече главу,
„Да на тебе не остане царства. 10
„Ево Гајо свилена махрама
„Кад ти ујка твој одсече главу,
„Нек завије у свил’ну махраму,
„Нек обеси коњицу о седло,
„Коњ ће доћи главу ће донети, 15
„Мајка ће ти на сунце изаћи
„Па ће мајка јаде изјадати.
Оде Гаја силном цар Стевану.
Колико га царе угледао,
Толико је пред њег’ ишетао: 20
Боже мили да дивна јунака,
Да ми хоће у дворове доћи.
Кад је био код ујкова двора,
Кад се јунак с коња сиђе доле,
Он састави обе руке своје: 25
Па беседи силном цар Стевану:
„Ево ујко свилена махрама,
„Кад ми царе ти одсечеш главу,
„Умотај је у свил’ну мараму,
„Обеси је коњицу о седло, 30
„Коњ ће отић’ главу ће однети
„Мајка ће ми јаде изјадати.
Њему мили ујка беседио:
„Не ће тебе ујка погубити,
„Ујка куша твоју милу мајку, 35
„Колика је вера у сестрице;
„Иди двору нек те жени мајка,
„Ујка ће ти у сватове доћи!...
Оде Гаја, гором певајући.
