Volšebni magarac/3
| ◄ ПОЗОРИЈЕ 1. | POZORIJE 2. | ПОЗОРИЈЕ 3. ► |
POZORIJE 2.
JAKOV (sam): Sad zamenjujem magarca. E ništa. Među ljudma svašta biva. Ali otkud to biva, da magarca toliko preziru? On se nije nikada opio, nije jelo povraćao, nije nepristojno govorio, ne pije rakiju, niti puši. Ali je glup. Kako glup, kad ume izabrati jelo, koje je za njega prijatno i voli piti bistru nego mutnu vodu. Jer nije bezobrazan, zato ga psuju. Ja mislim da se sva njegova pogreška sastoji u smernosti. Da je on bezobrazan, da se razmeće i o sebi govori s udivlenijem, da se u svašta meša i oće da zna i ono što ne zna, mnogi bi se čudili njegovoj mudrosti, pak bi ga oglasili za učena čoveka; ali on, siroma, ćuti, kloni se i svoje senke, i, što radi, sa strahom čini, pa zato i ostaje neznatan i svi ga preziru. Svaki važi u svetu toliko koliko uvaženija kadar je sebi nabaviti, tako veli opšta poslovica. Pa kad čovek ne ume.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|