Vladislav/35

DEJSTVO PETO

POZORJE OSMO

POZORJE OSMO

David, bivši.

DAVID: Šta zahtevaš, kralju?
VLADISLAV: Gledaj čudovište.
DAVID: Šta, svetli kralju?
VLADISLAV (na Duha pokazujući): Zar ne vidiš ona lice, onu dugu kosu. Gledaj, kako upravo u mene gleda.
DAVID: Ja ne vidim ništa.
VLADISLAV (Duhu): Šta zahtevaš ti od mene? Ovoga je svo delo. Hoćeš da ti ga žertvujem?
DAVID: Ti si opet bolestan.
VLADISLAV (trgne mač): Đavole, od tebe tražim leka. (Probode ga). Evo ti nagrade.
DAVID: Ha! (Izdahne).
VLADISLAV (Duhu): Ja sam te osvetio. Idi, sakri se u mračnost teškog groba. Zemlja nek' te kao gora pritisne.
DUH: Pokaj se, tvoj se čas približuje. (Otide).
VLADISLAV: Gde je žive duše, da me pod zaštAČu uzme, da me od strašnoga osvetnika izbavi. Od svakog ostavljen, od svakog napušten, sam, bez pomoći strepim; ha, zašto krst i sveto jevangelije poslah? — Vladimire! Vladimire! Šta učinih ja nesrećni čovek, Vladimire! . . .

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.