Владислав/35

ДЕЈСТВО ПЕТО

ПОЗОРЈЕ ОСМО

ПОЗОРЈЕ ОСМО

Давид, бивши.

ДАВИД: Шта захтеваш, краљу?
ВЛАДИСЛАВ: Гледај чудовиште.
ДАВИД: Шта, светли краљу?
ВЛАДИСЛАВ (на Духа показујући): Зар не видиш она лице, ону дугу косу. Гледај, како управо у мене гледа.
ДАВИД: Ја не видим ништа.
ВЛАДИСЛАВ (Духу): Шта захтеваш ти од мене? Овога је сво дело. Хоћеш да ти га жертвујем?
ДАВИД: Ти си опет болестан.
ВЛАДИСЛАВ (тргне мач): Ђаволе, од тебе тражим лека. (Прободе га). Ево ти награде.
ДАВИД: Ха! (Издахне).
ВЛАДИСЛАВ (Духу): Ја сам те осветио. Иди, сакри се у мрачност тешког гроба. Земља нек' те као гора притисне.
ДУХ: Покај се, твој се час приближује. (Отиде).
ВЛАДИСЛАВ: Где је живе душе, да ме под заштАЧу узме, да ме од страшнога осветника избави. Од сваког остављен, од сваког напуштен, сам, без помоћи стрепим; ха, зашто крст и свето јевангелије послах? — Владимире! Владимире! Шта учиних ја несрећни човек, Владимире! . . .

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.