Večiti mladoženja/XXVI
| ◄ XXIV | XXVI | Rečnih stranih i manje poznatih reči ► |
I Šamika već „ima šeset škopaca”. Sav beo i ćelav. Već je preturio šeset. Ali on je još stari Šamika. Prodaje kuću za kućom, zemlju za zemljom, putuje, kupuje, servira dame, svakoj obriče da će je uzeti, i kad to kaže, sam se smeši; i, ako ne uzme, mora se udati. Kao dobar vračar, svakoj je pogodio.
I putovao je u tu svrhu između U. i Pešte četrdeset godina.
Varoški iižinjer, njegov prijatelj, koji je s njim vek proveo, i život Šamikin znao, izračunao je da je Šamika za četrdeset godina, putujući između u. i Pešte — daljina samo dve milje — u svom životu toliko milja prešao, da je s tim mogao kao Kuk celu zemlju našu unaokrug otputovati i natrag se vratiti. A što je potrošio, taj trošak bi dovoljan bio za to svetsko putovanje.
Šamika se nije oženio. On je bio „galantom”. Šamika je sav svoj imetak potrošio. No taj imetak utrošen je u galantne stvari, koje su pripomogle devojkama da se udadu. Utrošen je u udadbe. Sve su srećne koje je njegova reč blagoslovila.
Šamika je već sedamdeset godina star. On je već iskidan čovek. Dobije odjedared groznicu, lečio se svojim Morizonovim pilulama, ali mu nije pomoglo. Za četrnaest dana umre. Ukop lep. Njegove nesuđenice, njihove kćeri i unuci pratili su ga.
Njegove pitomice idu svake godine o ružičalu na njegov grob i ovenčavaju ga cvećem, kao drugog „frauenloba”. On je to i zaslužio. Urezali su mu na ploči pokraj njegovog imena: „večiti mladoženja”.
Nije postidno!