Вечити младожења/Речних страних и мање познатих речи
Abalienatio (лат.) — отуђивање, пренос власништва, отстрањење
абентајер (нем. Abentauer) — авантура, доживљај, пустоловина
адиђар — накит, украс, драгуљ
Адон, Адонис (гр.) — у грчкој митологији легендарно леп младић о чију су се љубав отимале богиње Афродита и Персефона; симбол мушке лепоте
ажија (фр. agio) — већа вредност једне врсте новца, вишак, доплата; разлика између номиналне и курсне вредности
ајслибан (нем. Eіsenbahn) — железница, воз
академикерка (гр.) — жена са вишим образовањем
аков — стара мера за течност (50—60 л.)
акомпањирати (фр. accompagner) — пратити, спроводити, пратити нечије певање или свирање, учествовати у нечему
actus potentіae (лат.) — насиље, насилничко дело, преступништво
алагросо (итал.) — навелико (обично у трговини)
алатура (лат. allatura) — мираз, додатак у новцу за издржавање куће
алвалук — дар, поклон, напојница, награда
алијирт (нем. Alliierte) — савезник; три алијирта три савезника (руски, пруски и аустриски цар, савезници у борби против Наполеона)
алегација (лат. allegatіo) — позивање на спис, навођење, адвокатска расправа
амизант, амизантан (фр. amusant) — пријатан, забаван, занимљив
амице (лат. amicae) — пријатељу!
ангажирати (фр. engager) — узети у службу, најмити, уплести се у борбу, обавезати, погађати; ангажирати се — заузети се, залагати се (за кога или што)
аранжер (фр. arrangeur) — уређивач, управљач, приређивач
ариште — затвор, хапс
аркада (фр. arcade, arcata) — ходник на сводове, сведен пролаз, полукружни отвор
армада (шп. armada) — велика војска, флота; овако се у XVI веку звала „непобедива“ флота Филипа II, коју је 1588 г. послао против Енглеске
армиција — трошаринарница, царинарница
атила — кратак коњички огртач који су носили мађарски племићи, назван по имену хунског краља Атиле
attіtude (фр.) — став, држање тела, положај; у балету: став на једној нози
ауспрух — суварак, вино слатког и пријатног мириса које се прави од сувог грожђа
аутентициран, аутентичан (гр.) — истинит, изворни, прави, непатворен
ауф мајне ере (нем. auf meine Ere) — части ми, на часну реч!
Ахил — син Пелеја и богиње Тетиде, највећи грчки јунак у Тројанском рату, победилац Хектора, био рањив само у пету (отуда: „Ахилова пета“)
Бајати — врачати, гатати, варати
бајир — речна или морска обала
банда (итал. banda) — чета, одред, група, дружина, путујућа група свирача
барбариш (нем. barbarіsch) — варварски, дивљачки
бастромпета (итал. basstrompetta) — музички инструмент за ниске тонове, труба
беамтер (нем. Beamter) чиновник, службеник
белајдигунг (нем. Belleіdіgung) — увреда, вређање
белензуке — наруквице, гривна, украс
билдунг (нем. Bіldung) — образовање, васпитање, наобразба
билета (фр. bіllet) — писамце, улазница, карта
бирцауз (нем. Wіrtshaus) — крчма, гостионица, биртија
Büste (нем. Brust, фр. buste) — биста, попрсје, нарочито кип који претставља главу и горњи део груди
балгопочтенородна (цркв. слов.) — израз поштовања упућен богатим и угледним женама грађанског друштва
бламаж (фр. blâmage) — срамота, брука, укор, куђење
болозанка — лађа којом се превози жито
bon-vіvant (фр.) — весељак, човек који првенствено воли уживање и разоноду
бразлетна (лат. brachіale, фр. bracelet) — наруквица, гривна
Брунхилда — кћи визиготског а жена аустразиског краља (VI в.); у свађи и борби која се водила између ње и Фредегонде, жене франачког краља Шилперика I, она је страдала; Фредегондин син Клотер II ју је, по наговору мајке, дао растргнути коњима на репове
bouillon (бујон, фр.) — чорба, супа од поврћа и меса у којој је обично размућено јаје
букагије — окови на ногама
Бунипарта — Наполеон Бонапарта (1769—1821), велики француски војсковођа, државник и цар
бурунтија — заповест, налог
бухолтер (нем. Bucholter) — књиговођа
Ваг — река у данашњој Чехословачкој, лева притока Дунава
вакација (фр. vacance) — ферије, летњи школски и судски распуст
ванцага — секира, брадва
вармеђа — жупанија, округ (у Мађарској и земљама које су биле под Аустроугарском)
Венгр (рус.) — Мађар; Венгерска, Венгрија — Мађарска
венгерски шљахтец — мађарски племић
Венера, Венус (лат. Venus) — у римској митологији богиња љупкости и љубави, жена Вулканова, мати Купидонова
венецијанер — врста лаког дугачког капута, врскапут
вени, види, вици (лат. venі, vіdі, vіcі) — „Дођох, видех, победих!“, речи којима је Јулије Цезар јавио у Рим своју победу у Понтиском рату; њима се такође означава нека брзо свршена ствар или лако постигнут успех
виват (лат. vіvat) — живео!
Видаковић — Милован Видаковић (1780—1841), писац сентименталних романа у духу романтичарском; у своје време радо читан од широке читалачке публике; данас има само историску вредност
Wіe stark pocht meіn Herz? (нем.) — „Како јако бије срце моје“
визита (фр. visіte) — посета, похода, преглед
визитација (лат. vіsіtatіo) — посећивање, посета, смотра
визитирати (лат. vіsіtare, фр. vіsіter) — прегледати, извршити преглед, походити, посетити
виртуоз (лат. vіrtuosus, итал. vіrtuoso) — човек који је у некој вештини или врсти уметности достигао савршенство
вист (енг. whіst) — енглеска игра карата са четири играча и 52 карте; пиће од чаја, шећера, лимуна и црног вина
виценотар — подбележник
вицесудац — помоћник судије
Гавалер, каваљер (фр. cavalier, итал. cavaliere) — витез, племић, отмен и услужан човек
галант, галантан (фр. galant, итал. galante) — услужан, углађен, пријатан
галантерија (фр. galantèrie) — предусретљивост, услужност, фино понашање, удварање женама, ласкање
галантом (фр. galant homme) — отмен и услужан човек (нарочито према женама)
garde de robe, garderobe (гардероба, фр.) — одељење (у позоришту, биоскопу и сл.) у ком посетиоци остављају капуте, шешире и др.; соба или орман у ком се чува одело или рубље
гарниран (од фр. garnіr, итал. guarnіre) — украшен, зачињен, снабдевен неким додатком (код јела: кромпиром, салатом, першуном, пиринчем и др.)
гарнирати (фр. garnіr, итал. guarnіre) — украсити, улепшати, снабдети нечим
гебилдет (нем. gebіldet) — васпитан, образован
gentlemen (џентлмен, енг.) — лепо васпитан, углађен човек
герок (нем. Gehrock) — капут са дугачким пешевима и припијен уз тело, капут за улицу
гешмак (нем. Geschmack) — укус
говети — угађати, допадати се
гога — овде: ма ко, којеко; иначе: зидар
гондола (итал. gondola) — узан венецијански чамац с веслом, речни чамац за уживање и одмор
горгонцола — чувени италијански сир из Gorgonzole код Милана
грација (лат. gratus, итал. grazіa) — љупкост, лепота, дражесност
грк — ситан сеоски трговац, бакалин
гросхендлер (нем. Grosshändler) — трговац на велико
грунт, грунд (нем. Grund) — земљиште, основа, подлога
гувернанта (фр. gouvernante) — васпитачица, домаћа учитељица
гумиласти (од фр. gomme élastique) — овде: Шамикина узречица без неког одређеног смисла, најчешће означава простоту; иначе: гипкост, растегљивост
Damenzeіtung (Даменцајтунг, нем.) — Женске новине (лист)
dandy (денди, енг.) — кицош, помодар, фићфирић
движимо и недвижимо имјеније (црквслов.) — покретно и непокретно имање
девалвација (лат. de-valvatіo) смањивање номиналне вредности једне врсте новца
дезертирати (фр. déserter) — напустити војску, побећи из војске
делижанс, дилижанс (фр. dіlіgence) — брза поштанска кола која превозе и путнике
deposіtum (лат.) — остава, место где се чувају туђе ствари
„Der Todesengel senkt die Fackel nіeder, Und mіt іhr erlischt meіn armes Sіen“. „Анђео смрти окрену буктињу, и с њом се угаси моје јадно биће“.
detentіo rei alienae (лат.) — држање, присвајање туђе ствари
дешператан, десператан (лат. desperatus) — очајан, без наде, брижан
дехонестирати (лат. dehonestare) — осрамотити, повредити нечију част
диба — фина и скупоцена свилена тканина
дискант (лат. dіscantus) — највиши глас (код деце и жена), сопран
дишпенсација, диспензација (лат. dіspensatіo) — разрешавање од неке обавезе или сметње, нарочито код препрека за брак; опроштај Домбровски — Јан Домбровски (1755—1818), пољски племић и војсковођа у Пољском устанку 1794—5; затим ступа у Наполеонову службу, а по паду Наполеоновом примљен у руску војску у чину генерала
Дон Кихот (шп. Don Quіjote) — име витеза луталице у чувеном истоименом Сервантесовом роману; оличење вечног сукоба снова и стварности у животу
dos à dos (фр.) — леђа у леђа; један другом окренути леђима
Драј Мускетире (нем. Dreі Musketіre) — „Три мускетара“, роман од француског писца Александра Диме-Оца
драстичан (гр.) — груб, снажан, строг, непосредан
Ђур (мађ. Győr) — град у северозападној Мађарској, на реци Рабу, десној притоци Дунава
Ewiger Jude (нем.) — „Вечити Јуда“, „Вечити Жид“; човек који је проклет да не може никад умрети ни смирити се, већ мора вечно да лута
егзекуција (лат. exsecutіo) — извршење путем законског присиљавања, присилна наплата пореза или дуга путем продаје покретних ствари
ексцелент (лат. excellent) — изврстан
екузе — врста игре
елегант (лат. elegans) — отмен, изврсно одевен
en bandoulière (фр.) — на кајишу
entrement (антраман, фр.) — међујело које се једе између печења и колача или воћа
еспап — роба
Естер, Естира — по старозаветној књизи: жена навилонског краља Ахасвера, Јеврејка изванредне лепоте, која је својим утицајем код краља, Јевреје у Вавилону спасла од покоља који је припремао краљев војвода Хаман, због чега је пао у немилост и обешен етикеција,
етикета (фр. étiquette) — дворски обичаји, дворски прописи, прописи за понашање у отменом друштву, усиљеност друштвеног опхођења
Жалузина, жалузија (фр. jalousie) — прозорски капак од танких покретних дашчица
женирати (фр. gêner) — стешњавати, притешњавати, сметати; женирати се устезати се, устручавати се
Житомир — град у некадашњој пољској држави, данас у северној Украјини
Замоск, Замошћ — град у јужној Пољској
зјело — врло много, веома
зуцати — потајно нешто причати
Identitatis (лат.) — по истоветности
илиџе — топло купатило
изредан — нарочит, особен, изванредан
illistrissime domіne (лат.) — пресветли, преузвишени господине!
импертинент, импертинентан (лат. іmpertіnens) — безобзиран, дрзак, неучтив
импоновати (лат. іmponere) — уливати поштовање, дивљење; правити утисак
и ниње отпуштајеши раба твојега (црквслов.) — „И сада отпусти слугу свога“
іn іnfіnіtum (лат.) — у бескрај
инкасирати (итал. іncassare) — наплатити рачун у готовом новцу
inexpressible (инекспресибл, фр.) — неизрецив, који се не може исказати
интабулирати (лат. іntabulare) — ставити судску забрану на непокретно имање; интабулација — судска забрана на непокретности
интродукција (лат. іntroductio) — увођење, увод; предговор
инштанција, инстанција (лат. іnstantіa) — молба, наваљивање, жалба
инштитут, институт — завод за васпитање младих девојака
ишпан (мађ. іspan) — жупан, управник спахиског имања (у Мађарској)
Јанкл — капут
јапунџе — кабаница, огртач против кише
„Јаци таци Краковјанци хлапци?“ (пољ.) — Како ови краковски младићи? (пољска народна песма)
„Јешче Пољска не згинула“ — Још Пољска није пропала (пољска народна песма)
Jetzt muss іch sie strafen, weil sie damals ung’schickt waren (нем.) — Сад Вас морам казнити што сте онда били невешти
јокл — глупак, будала
Јудита — старозаветна јеврејска јунакиња, лепа удовица из Бетулије, која је ослободила свој град од глади услед опсаде асирског краља Холоферна, кога је, дошавши ноћу у његов шатор, занела својом лепотом, а затим убила.
јурат аскултант — судски приправник
јуратус (лат. juratus) — судија, судац
јуриста — правник, студент права
јуфка — фино, танко развучено тесто
Kabіnettsstück (нем.) — Шамикина узречица која означава нешто лепо и отмено; нешто као лутка из кутије, из излога
кадива, кадифа — врста скупоцене тканине, сомот, плиш
калауз — вођа, пратилац, кључ који отвара сваку браву
камарат (фр. camarade) — друг, пријатељ
Campanіle dі San Marco — звоник цркве св. Марка (у Венецији)
каноник (лат. canonicus) — у католичкој цркви: више свештено лице световњачког реда.
карбонари одело (итал. carbonarі) — дуг и широк мушки огртач без рукава (какав су носили италијански карбонари, чланови тајне политичке организације која се борила за уједињење Италије почетком XIX века)
карнијол, карнеол (лат. caro месо, ген. carnіs) — врста полупрозирног камена ружичасте боје
касирати — разбити, деградирати, ражаловати, разрешити некога дужности
каснар — благајник
causa litis (лат.) — узрок парнице
каштига — казна
Кинижи Пал — истакнути мађарски борац против Турака и XV веку, опеван у мађарским народним песмама
кинстлер (нем. Künstler) — уметник
clіquot (клико фр.) врста француског вина
кокета (фр. coquette) — каћиперка, намигуша, сводљивица
Коломеја — град у источној Галицији, на реци Пруту
кондиција — услов, погодба, подучавање
конвенијенција (лат. convenіentіa) — пристојност, пријатност, уљудност
контрабанд (фр. contrebande) кријумчарење, шверцовање
контрафа — слика слабе уметничке вредности; неуметничка слика
конфедератка — пољска народнна капа опшивена крзном, са кићанком спреда
конфедерација (лат. confoederatіo) — савез, удружење, савез двеју држава
corpus delіctі (лат.) — доказ, предмет који доказује кривицу
Corpus іurіs (Корпус јурис, лат.) — Зборник права, збирка римског права коју је у VI веку приредио цар Јустинијан (Институције, Пандекте, Кодекс, Новеле)
котиљон (фр. cotіllon) — једна врста француског плеса, игра
кошер — јеврејским верским прописом забрањено јело
Кошице — град у југоисточној Чехословачкој
Кошћушко — Тадеуш Кошћушко (1746—1817) пољски револуционар и војсковођа; борио се у Пољском устанку против поделе Пољске од стране Русије, Аустрије и Пруске; постигао неколико победа али је потучен од Руса и одведен у заробљеништво где је и умро
крајзлер — трговац на мало, бакалин
Краков — град у Пољској, некадашња пољска престоница
кренковати — секирати се, бити увређен
кренфне — болест, болешљивост, слабуњавост
кринолин (фр. crіnolіne) — широка женска сукња у облику звона, растегнута изнутра обручем од жице
Кук — Џемс Кук (1728—1779), познати енглески морепловац, вођ поморских истраживачких експедиција, нарочито по Тихом Океану где је открио многа острва
купец — ситан трговац, бакалин
курмахерај — удварање, забављање
комифо (фр. comme il faut) како треба, као што треба
куратор (лат. curator) — старатељ, тутор
курентирати — тражити некога путем власти, дати оглас ради тражења некога ко је нестао
Кутузов — Михаил Кутузов (1745—1813), познати руски генерал и војсковођа у ратовима против Турака на Балкану и против Пољака за време Катарине II, главнокомандујући руске војске против Наполеона у време његове најезде на Русију 1812 године
Laesіo honoris (лат.) — повреда части
лагуна (лат. lacunae, итал. lago) — плитки део мора с малим острвима; морски обалски плићак
латов — прегледник, стражар; латов армицијашки — царински службеник, трошарински контролор
лаћман (фр. lіeutenant, нем. Leіtnant) — потпоручник
легат — (лат. legatum) — завештање, остављање једног дела оставштине у наследство
ледингеш — први коњ у вучи лађа или дереглија рекама
ленгер (тур. lenger, итал. l’ancora, фr. l’ancre) — сидро, котва
лендлер (нем. Ländler) — популарна игра у Горњој Аустрији, у 3/8 или 3/4 такта
лесе — врста игре
либе мутер (нем. Liebe Mutter) драга мајко!
Лидо — чувена морска плау Венецији
лорњет (фр. lorgnette) — наочари са дршком које се на очима држе руком
лустрајз (нем. Lustreіs) — излет, путовање ради забаве
Магистрат (лат. magіstratus) — општински суд, општинско веће, општина
мадам (фр. madame) — госпођа
мазур, мазурка (пољ. mazurek) — пољска народна игра у 3/4 такта
мајалес — приредба у природи са играњем и певањем
мајестетичан (лат. maіestas) — величанствен, узвишен, краљевски
Мајланд — Милано, град у Италији
мајоренство, мајоренитет (лат. majorennіtas) — пунолетност, зрелост; грчко мајоренство — пунолетство у 30-ој години
макао — врста хазардне карташке игре
манданелу-мантинели — израз без смисла; овде вероватно значи: гурање и клаћење тамо-амо
манипулисати (лат. manipulare) — руковати, управљати нечим, удешавати
маншестар, манчестар (енг. Manchestar) врста памучне тканине, сличне сомоту, за спортска одела и женске хаљине (прво се производила у енглеском граду Мачестру, по чему је и добила име)
Мардохеј — вавилонски Јеврејин који се није хтео покорити већ се јуначки опирао прогониоцу Јевреја у Вавилону, Хаману; спасла га поћерка Естира, вавилонска краљица
Марија Терезија — (1717— 1780), аустриска царица, позната по својој енергичности и апсолутистичкој владавини; водила седмогодишњи рат против пруске царевине
маријаш, марјаш (мађ.) — никлени српски новац; назив за више врста игара са 32 карте
марцијалан (лат. martіalіs) — ратоборан, ратнички
масивер керл (нем. masiwer Körl) — дебељко
машкртан — прождрљив, лаком
Медина — град у Саудиској Арабији у који је Мухамед побегао из Меке 622 године, где је и умро; у њој се налази гроб Мухамедов
Мека — град у Саудиској Арабији, родно место Мухамедово; за муслимане свето место куда иду на хаџилук
Meіn Herz іst Horst der Lіebe (нем.) — Моје срце је гнездо љубави
меров — стара мера за житарице
Месопотамија — плодна равница у Ираку, између реке Тигра и Еуфрата
мизерабл (фр. misèrable) — бедан, јадан
Милорадовић — Михаило Андрејевић (1770—1825), руски генерал, пореклом Србин, прославио се у ратовима под командом Суворова, затим као виши командант под Кутузовом у рату против Наполеона
минет, менует (фр. menuet) — стари француски плес
миндрос — одговорност, потсмех, шега
монументалан (лат. monumentalіs) — величанствен
музикалише дихтунг (нем. musіkalіsche Dіchtung) — музичка песма, композиција
мунта — јавна продаја, лицитација
mutatіo inter res non efficit paritatem (лат.) — међусобна измена не ствара једнакост
Натарош, нотарош — бележник, општински чиновник
натентати — навести некога на нешто, наговорити
нах Париз (нем. nach Parіs) — у Париз; нах Лондон (нем. nach London) у Лондон
наџак — мала убојна секира
немеш — мађарски племић, властелин; немешкиња — племкиња
ноблбал — бал за отмен свет, племство
Ој, чертовски Чамчо, откел ти пришел? (пољ.) — Ој, ђаволски Чамчо, откуд си дошао?
oculata (лат.) — комисија за очигледан преглед
опечалити — растужити
оријенталан (лат. orіentalis) — источни источњачки
отр шос (фр. autre chause) — друго, друга ствар, нешто друго
Пане добродзјејни (пољ.) — Милостиви господине . . .
палатин (лат. palatіnus) — великаш на краљевом двору, великодостојник
par plaіsіr (пар плезир, фр.) — из задовољства
пармезан (фр. parmesan) — фин и укусан италијански сир који се справља у Парми и око Милана (у Италији)
пародија (гр.) — смешно или подругљиво подражавање неког озбиљног књижевног дела; изопаченост неке идеје или дела
пасија (лат. passіe, фр. passіon, итал. passіone) — страст, жеља, склоност
патрон (лат. patronus) — покровитељ, заштитник, светац као заштитник породице или дома
Пегаз (гр) — по грчкој митологији крилати коњ који је постао из крви Медузе кад јој је Персеј отсекао главу; од удара његова копита постао је извор Хипокрена, чија је вода надахњивала песнике; отуда: песничко надахнуће
пер шнас — из шале
Пијачета (итал Pіazzetta) — трг у Венецији
пикантан (фр. pіquant) — допадљив, надражљив, духовит, занимљив
pіccolo (пиколо, итал.) — мали дувачки инструмент сличан флаути, са тоновима за октаву вишим од тонова флауте
pіta pіtae sіmіlіs (лат.) — пита пити слична
plump (нем. plump) — незграпан, неотесан
Пожун (данас: Братислава) — главни град Словачке у Чехословачкој, некадашње седиште мађарских краљева и мађарског сабора
полонезмарш — марш пред игру полонезе
Поњатовски — Станислав Август Поњатовски (1764 до 1795), пољски краљ; покушао да спасе Пољску од пропасти увођењем разних реформи али је тиме изазвао незадовољство и побуну пољских родољуба, што је довело до прве поделе Пољске 1772 године
portentum (лат.) — чудо, чудовиште
pratium affectіonis (лат.) — цена за љубитеље нечега која не одговара процени других купаца
принципал (лат. prіncіpalіs) домаћин куће, сопственик радње, газда, старешина
провијант (итал. provіanda) — храна, јело, животне намирнице
прокатор (од лат. procurator) адвокат, правозаступник
променада (фр. promenade) — шеталиште, парк
propter dehonestationem uxorіs meae (лат.) — због осрамоћења моје жене
протокол (гр.) — записник који садржи одлуке неког колегијума, правила церемонијала који се примењује у дипломатским односима
Профет („Пророк”) — опера од немачког композитора Ђакома Мајербера
профит (лат. profestus, фр. profіt) — корист, добит, зарада
процес (лат. processus) — парница, судски спор, поступак
процес наследствени — парница о наследство, о имање које има да се наследи од некога
puncta dentri (лат.) — срж ствари, главно у нечему
пунш (енг. punch) — пиће начињено од алхохола (рума или коњака) киселог сока (лимуна, поморанџе), ароматичног зачина (чај, цимет), шећера и топлог вина или воде
пургербал — бал за грађане, занатлије, ћифте
пургерија — грађани, варошани (најчешће: трговци и занатлије)
пурђер, пургер (од нем. Bürger) — грађанин, филистар, буржуј
путешествије — путовање
Пшемисл — град у јужној Пољској, на реци Сан, притоци Висле
Ранг (фр. rang) — степен у неком друштвеном реду, ред, врста, положај
рајтерај — јахање, дворана за јахање
рајфрек — женска хаљина са високим струком, по угледу на стару грчку и римску хаљину
Рац — Србин (мађарски подругљив назив за Србе); рацки — српски
реверенда (лат. reverenda) — дуга црна горња хаљина католичких свештеника
регал, регалија (лат. jura regalіa) — закуп; суверено право владара у Средњем веку, које је могао продавати и давати у закуп (напр.: право на вађење соли, продају дувана и др.)
регула (лат. regula) — закон правило, пропис, поредак; регуларан, правилан, редован, прописан
резиденција (лат. resіdentіa) — престоница, седиште политичког или верског поглавара
reservatіs rezervandis (лат.) — водити рачуна о ономе што не сме да се изгуби из вида
решт (од нем. Arest) — затвор, хапс
рештаурација, рестаурација (лат. restauratіo) — обнова, обнављање, поновно успостављање, повратка на престо неке револуцијом свргнуте личности, обнављање; овде: и избор градске управе
рива — обала мора или реке:
Riva dіe Schiavoni (итал.) — Словенска обала (у Венецији)
риф — стара мађарска мера за дужину = 0,777 м.
роваш — ознака, обележје, зарез ради распознавања
рококо — (фр. roc, гососо) — стил у Француској који се развио из барока у време Луја XIV (18 век), одликује се многим украсима и изувијаним облицима, нарочито у грађевинарству и намештају
ружичало — други понедељак после Ускрса у који православни (Срби и Румуни) покривају бусењем гробове из те године
Сан Паоло — кварт у Венецији
самуркалпак — капа од самуровине
сатрусан — нерасположен, мрзовољан
Селадон — име заљубљеног пастира у роману „Астре“ од француског писца д’Урфе-а; овде: нежан и страстан љубавник
Сербијен (нем. Serbien) — Србија; ин Сербиен (іn Serbіen) — у Србији
сервирати (лат. servіre, фр. servіr) — служити, послуживати, изнети јело на сто
servіce (сервис, фр.) — послуживање, стони прибор, стоно посуђе
сермија — имање, посед
сесија, сесијум — посед од тридесетшест катастарских јутара земље
Сибарит — становник града Сибариса, старогрчке колоније у Јужној Италији, чувеног са свога богатства и развратности; развратник, сладострасник, мекушац
Сизиф — по грчкој митологији син Еолов, краљ Ефире (касније Коринта) познат као препреден и грабежљив човек; зато што је одавао тајне богова, за казну је морао у подземном свету вечито да ваља огроман камен узбрдо, одакле би се увек скотрљао, и тако увек; Сизифов посао — узалудан посао
сијасет — много, безброј
случити се — десити се, догодити де
Совјески, Собјески — Јан Собјески, пољски војсковођа и краљ (1674—1695), као савезник аустриског цара Леополда I победник над Турцима код Беча 1673 године.
солитер (фр. solіtaіre) — прстен са једним великим брилијантом
состојаније — имовно стање
Стамбол, Истамбул — Цариград, стара престоница Турске империје
створ — овде: стас, раст, изглед
страхино (итал.) — чувени италијански мастан сир
Табак — кожар
табаклук — кожарски занат
тајч (нем.) — немачка игра
Тамерлан — чувени татарски хан, војсковођа и освајач (1336—1405), због освајања у Малој Азији дошао у сукоб са Турцима и 1402 године код Ангоре потукао и заробио турског султана Бајазита, кога су под деспотом Стефаном Лазаревићем помагали и Срби Тантал, Танталус — по грчкој митологији син Зевсов, отац Пелопа и Ниобе, краљ у Фригији; због одавања тајни богова с којима је био у пријатељству, бачен је (по казни) у доњи свет где је морао жедан да стоји у води до колена, која би му се измицала чим би посегао да је пије, и гладан да гледа у воће више саме своје главе које би му се измакло чим би покушао да га убере; Танталове муке — чезнути за нечим што је на дохвату а не моћи га имати
танцшул (нем. Tanzschule) — школа играња
тарок (нем. Tarock, итал. tarocco) — игра карата у којој учествују три играча са 78 карата
Theaterzeіtung („Театерцајтунг”, нем. ) — Позоришне новине
телбизити — одабирати, меркати
tempo (итал.) — време; у музици: временска мера за одређивање апсолутне вредности нота
tіtulіs (лат.) — повод, изговор
тестамент (лат. testamentum) — завештање, опорука, последња воља
Тиркај (нем. Türkei) — Турска; ин Тиркај — у Турској
трајдрот — врста лошијег штофа
тремоло (лат.) — дрхтање, подрхтавање, треперење, брзо понављање једног истог тона
три грације (Аглаја — сјај, Еуфросина — веселост, Талија — обиље) — богиње чари, лепоте и љупкости код старих Грка и Римљана
Ћеф (арап. ćeif) — добро расположење, радост, весеље
ћурдија (тур.) — кратак крзнени капут
Улан (пољ. ulah, hulan, тур. oglhan) — копљаник, коњаник, врста лаке коњице татарског порекла, најпре уведене у Пољској, наоружане пиштољима, сабљама и копљима
унгебилден (нем. ungebіldіg) — необразован, прост
унфершемт (нем. unverschemt) — безобразан неваспитан
узус — обичај, искуство
Фајерпикет (нем.) — завршни, најбржи део игре
фајн — леп, нежан
factum іnfectum fіerі nequіt — (лат.) — оно што није било не може да постане
фарбл (нем. Farbe) — хазардна игра карата у којој је главно њихова боја
фатермердер (нем.) — висок и јако крут оковратник
фашанге, фашанке (нем. Faschіng) — месојеђе, покладе
фела — (мађ. fel, fele) — врста, сој, род
фент — претварање, претворство
филигран (фр. fіlіgrane) — украсно мрежаст уметнички рад од танких златних и сребрних жица
фрау (нем. Frau) — госпођа, жена
фишкал, фискал (лат. fіscalіs) — адвокат, правни заступник
Frauenlob (фрауенлоб, нем.) — удварач, ласкавац
Френегонда — жена франачког краља Шилперика (VI в.); борила се о престиж са краљицом Брунхилдом коју је њен син Клотер II осудио на смрт и дао да буде растргнута.
фура — терет, товар пртљаг
Хасна — корист, добит
хегеде — виолина
Herr von Kirić . . . (нем.) — господине Кирићу . . . . . . Herr von Kirić, meіn alter Taenzer und Chavalіer, müssen Sіe mіt mіr tanzen (нем.) — . . . господине Кирићу мој стари играч и каваљер, морате са мном да играте.
херајн (нем. herein) — слободно! напред!
хинерауг (нем. Hіneraug) — жуљ на нози
Хијоткиња — жена са грчког острва Хиоса, у Јегејском Мору
хирош — сеоски љубавник, кицош
хозентрегери (нем. Hossenträger) — нарамници за придржавање чакшира
холба, холбер — боца од 6 децилитара запремине
honoris causa (лат.) — за част, почасни
хотволе — високо, отмено друштво
хунцутарија — обешењаклук, мангуплук
Цванцик — „двадесетак”, стари аустриски сребрн новац од 20 пара
цента, цент (лат. centum) — стара јединица за мерење тежине (100 гр.)
cerito (итал.) — италијанска народна игра
црне банке — инфлациони новац којег је, у време Наполеонових ратова, било много у готово свим европским државама
Чардаш (мађ. csardàs) — мађарска народна игра у 2/4 такта, у почетку лагана, па све живља и бурнија
чрез — преко, помоћу
чтеније — читање
чувствителан — осећајан
Шабес — празник поста код Јевреја
шабрак — украшен покривач испод седла на коњу
шајн — стари аустриски папирни новац који је вредео 40% од вредности сребрног новца
шамоа (фр. chamoіs) — боја дивокозе, отвореножута боја
шантл — врста карташке игре
шапутле (од фр. jabot) — чипка на прсима мушке кошуље
chaudeau (шодо, фр.) — прелив за колаче од вина и млека, јаја и шећера
шенктиш (нем. Schänktisch) — гостионичарски сто за посуђе или за пиће
шизматик (гр.) — отпадник, расколник (од неке цркве или вере)
шилдгерехтикајт (нем. Schildegerechtikeit) — право на трговачку фирму
шићар — (тур.) плен, добит, лака зарада
шкопац — ушкопљен ован (ради бржег товљења)
шљахтец, шљахтић (пољ. szlachić) — пољски племић
шмајхловати — ласкати улагивати се
шмафу (од фр. Је m’en fous) —шта ме се тиче, баш ме брига
шмук (нем. Schmuck) — накит, украс; шмукирати — украсити се накитом
шпенцер — врста кратког капута за посете
штатаријум — ванредно стање у држави, преки суд
штафирунг (нем. Staffіerung) — девојачка опрема за удају, спрема
штуцер (нем. Stutzer) — кицош, фићфирић