Večiti mladoženja/Rečnih stranih i manje poznatih reči
Abalienatio (lat.) — otuđivanje, prenos vlasništva, otstranjenje
abentajer (nem. Abentauer) — avantura, doživljaj, pustolovina
adiđar — nakit, ukras, dragulj
Adon, Adonis (gr.) — u grčkoj mitologiji legendarno lep mladić o čiju su se ljubav otimale boginje Afrodita i Persefona; simbol muške lepote
ažija (fr. agio) — veća vrednost jedne vrste novca, višak, doplata; razlika između nominalne i kursne vrednosti
ajsliban (nem. Eіsenbahn) — železnica, voz
akademikerka (gr.) — žena sa višim obrazovanjem
akov — stara mera za tečnost (50—60 l.)
akompanjirati (fr. accompagner) — pratiti, sprovoditi, pratiti nečije pevanje ili sviranje, učestvovati u nečemu
actus potentіae (lat.) — nasilje, nasilničko delo, prestupništvo
alagroso (ital.) — naveliko (obično u trgovini)
alatura (lat. allatura) — miraz, dodatak u novcu za izdržavanje kuće
alvaluk — dar, poklon, napojnica, nagrada
alijirt (nem. Alliierte) — saveznik; tri alijirta tri saveznika (ruski, pruski i austriski car, saveznici u borbi protiv Napoleona)
alegacija (lat. allegatіo) — pozivanje na spis, navođenje, advokatska rasprava
amizant, amizantan (fr. amusant) — prijatan, zabavan, zanimljiv
amice (lat. amicae) — prijatelju!
angažirati (fr. engager) — uzeti u službu, najmiti, uplesti se u borbu, obavezati, pogađati; angažirati se — zauzeti se, zalagati se (za koga ili što)
aranžer (fr. arrangeur) — uređivač, upravljač, priređivač
arište — zatvor, haps
arkada (fr. arcade, arcata) — hodnik na svodove, sveden prolaz, polukružni otvor
armada (šp. armada) — velika vojska, flota; ovako se u XVI veku zvala „nepobediva“ flota Filipa II, koju je 1588 g. poslao protiv Engleske
armicija — trošarinarnica, carinarnica
atila — kratak konjički ogrtač koji su nosili mađarski plemići, nazvan po imenu hunskog kralja Atile
attіtude (fr.) — stav, držanje tela, položaj; u baletu: stav na jednoj nozi
auspruh — suvarak, vino slatkog i prijatnog mirisa koje se pravi od suvog grožđa
autenticiran, autentičan (gr.) — istinit, izvorni, pravi, nepatvoren
auf majne ere (nem. auf meine Ere) — časti mi, na časnu reč!
Ahil — sin Peleja i boginje Tetide, najveći grčki junak u Trojanskom ratu, pobedilac Hektora, bio ranjiv samo u petu (otuda: „Ahilova peta“)
Bajati — vračati, gatati, varati
bajir — rečna ili morska obala
banda (ital. banda) — četa, odred, grupa, družina, putujuća grupa svirača
barbariš (nem. barbarіsch) — varvarski, divljački
bastrompeta (ital. basstrompetta) — muzički instrument za niske tonove, truba
beamter (nem. Beamter) činovnik, službenik
belajdigung (nem. Belleіdіgung) — uvreda, vređanje
belenzuke — narukvice, grivna, ukras
bildung (nem. Bіldung) — obrazovanje, vaspitanje, naobrazba
bileta (fr. bіllet) — pisamce, ulaznica, karta
bircauz (nem. Wіrtshaus) — krčma, gostionica, birtija
Büste (nem. Brust, fr. buste) — bista, poprsje, naročito kip koji pretstavlja glavu i gornji deo grudi
balgopočtenorodna (crkv. slov.) — izraz poštovanja upućen bogatim i uglednim ženama građanskog društva
blamaž (fr. blâmage) — sramota, bruka, ukor, kuđenje
bolozanka — lađa kojom se prevozi žito
bon-vіvant (fr.) — veseljak, čovek koji prvenstveno voli uživanje i razonodu
brazletna (lat. brachіale, fr. bracelet) — narukvica, grivna
Brunhilda — kći vizigotskog a žena austraziskog kralja (VI v.); u svađi i borbi koja se vodila između nje i Fredegonde, žene franačkog kralja Šilperika I, ona je stradala; Fredegondin sin Kloter II ju je, po nagovoru majke, dao rastrgnuti konjima na repove
bouillon (bujon, fr.) — čorba, supa od povrća i mesa u kojoj je obično razmućeno jaje
bukagije — okovi na nogama
Buniparta — Napoleon Bonaparta (1769—1821), veliki francuski vojskovođa, državnik i car
buruntija — zapovest, nalog
buholter (nem. Bucholter) — knjigovođa
Vag — reka u današnjoj Čehoslovačkoj, leva pritoka Dunava
vakacija (fr. vacance) — ferije, letnji školski i sudski raspust
vancaga — sekira, bradva
varmeđa — županija, okrug (u Mađarskoj i zemljama koje su bile pod Austrougarskom)
Vengr (rus.) — Mađar; Vengerska, Vengrija — Mađarska
vengerski šljahtec — mađarski plemić
Venera, Venus (lat. Venus) — u rimskoj mitologiji boginja ljupkosti i ljubavi, žena Vulkanova, mati Kupidonova
venecijaner — vrsta lakog dugačkog kaputa, vrskaput
veni, vidi, vici (lat. venі, vіdі, vіcі) — „Dođoh, videh, pobedih!“, reči kojima je Julije Cezar javio u Rim svoju pobedu u Pontiskom ratu; njima se takođe označava neka brzo svršena stvar ili lako postignut uspeh
vivat (lat. vіvat) — živeo!
Vidaković — Milovan Vidaković (1780—1841), pisac sentimentalnih romana u duhu romantičarskom; u svoje vreme rado čitan od široke čitalačke publike; danas ima samo istorisku vrednost
Wіe stark pocht meіn Herz? (nem.) — „Kako jako bije srce moje“
vizita (fr. visіte) — poseta, pohoda, pregled
vizitacija (lat. vіsіtatіo) — posećivanje, poseta, smotra
vizitirati (lat. vіsіtare, fr. vіsіter) — pregledati, izvršiti pregled, pohoditi, posetiti
virtuoz (lat. vіrtuosus, ital. vіrtuoso) — čovek koji je u nekoj veštini ili vrsti umetnosti dostigao savršenstvo
vist (eng. whіst) — engleska igra karata sa četiri igrača i 52 karte; piće od čaja, šećera, limuna i crnog vina
vicenotar — podbeležnik
vicesudac — pomoćnik sudije
Gavaler, kavaljer (fr. cavalier, ital. cavaliere) — vitez, plemić, otmen i uslužan čovek
galant, galantan (fr. galant, ital. galante) — uslužan, uglađen, prijatan
galanterija (fr. galantèrie) — predusretljivost, uslužnost, fino ponašanje, udvaranje ženama, laskanje
galantom (fr. galant homme) — otmen i uslužan čovek (naročito prema ženama)
garde de robe, garderobe (garderoba, fr.) — odeljenje (u pozorištu, bioskopu i sl.) u kom posetioci ostavljaju kapute, šešire i dr.; soba ili orman u kom se čuva odelo ili rublje
garniran (od fr. garnіr, ital. guarnіre) — ukrašen, začinjen, snabdeven nekim dodatkom (kod jela: krompirom, salatom, peršunom, pirinčem i dr.)
garnirati (fr. garnіr, ital. guarnіre) — ukrasiti, ulepšati, snabdeti nečim
gebildet (nem. gebіldet) — vaspitan, obrazovan
gentlemen (džentlmen, eng.) — lepo vaspitan, uglađen čovek
gerok (nem. Gehrock) — kaput sa dugačkim peševima i pripijen uz telo, kaput za ulicu
gešmak (nem. Geschmack) — ukus
goveti — ugađati, dopadati se
goga — ovde: ma ko, kojeko; inače: zidar
gondola (ital. gondola) — uzan venecijanski čamac s veslom, rečni čamac za uživanje i odmor
gorgoncola — čuveni italijanski sir iz Gorgonzole kod Milana
gracija (lat. gratus, ital. grazіa) — ljupkost, lepota, dražesnost
grk — sitan seoski trgovac, bakalin
groshendler (nem. Grosshändler) — trgovac na veliko
grunt, grund (nem. Grund) — zemljište, osnova, podloga
guvernanta (fr. gouvernante) — vaspitačica, domaća učiteljica
gumilasti (od fr. gomme élastique) — ovde: Šamikina uzrečica bez nekog određenog smisla, najčešće označava prostotu; inače: gipkost, rastegljivost
Damenzeіtung (Damencajtung, nem.) — Ženske novine (list)
dandy (dendi, eng.) — kicoš, pomodar, fićfirić
dvižimo i nedvižimo imjenije (crkvslov.) — pokretno i nepokretno imanje
devalvacija (lat. de-valvatіo) smanjivanje nominalne vrednosti jedne vrste novca
dezertirati (fr. déserter) — napustiti vojsku, pobeći iz vojske
deližans, diližans (fr. dіlіgence) — brza poštanska kola koja prevoze i putnike
deposіtum (lat.) — ostava, mesto gde se čuvaju tuđe stvari
„Der Todesengel senkt die Fackel nіeder, Und mіt іhr erlischt meіn armes Sіen“. „Anđeo smrti okrenu buktinju, i s njom se ugasi moje jadno biće“.
detentіo rei alienae (lat.) — držanje, prisvajanje tuđe stvari
dešperatan, desperatan (lat. desperatus) — očajan, bez nade, brižan
dehonestirati (lat. dehonestare) — osramotiti, povrediti nečiju čast
diba — fina i skupocena svilena tkanina
diskant (lat. dіscantus) — najviši glas (kod dece i žena), sopran
dišpensacija, dispenzacija (lat. dіspensatіo) — razrešavanje od neke obaveze ili smetnje, naročito kod prepreka za brak; oproštaj Dombrovski — Jan Dombrovski (1755—1818), poljski plemić i vojskovođa u Poljskom ustanku 1794—5; zatim stupa u Napoleonovu službu, a po padu Napoleonovom primljen u rusku vojsku u činu generala
Don Kihot (šp. Don Quіjote) — ime viteza lutalice u čuvenom istoimenom Servantesovom romanu; oličenje večnog sukoba snova i stvarnosti u životu
dos à dos (fr.) — leđa u leđa; jedan drugom okrenuti leđima
Draj Musketire (nem. Dreі Musketіre) — „Tri musketara“, roman od francuskog pisca Aleksandra Dime-Oca
drastičan (gr.) — grub, snažan, strog, neposredan
Đur (mađ. Győr) — grad u severozapadnoj Mađarskoj, na reci Rabu, desnoj pritoci Dunava
Ewiger Jude (nem.) — „Večiti Juda“, „Večiti Žid“; čovek koji je proklet da ne može nikad umreti ni smiriti se, već mora večno da luta
egzekucija (lat. exsecutіo) — izvršenje putem zakonskog prisiljavanja, prisilna naplata poreza ili duga putem prodaje pokretnih stvari
ekscelent (lat. excellent) — izvrstan
ekuze — vrsta igre
elegant (lat. elegans) — otmen, izvrsno odeven
en bandoulière (fr.) — na kajišu
entrement (antraman, fr.) — međujelo koje se jede između pečenja i kolača ili voća
espap — roba
Ester, Estira — po starozavetnoj knjizi: žena navilonskog kralja Ahasvera, Jevrejka izvanredne lepote, koja je svojim uticajem kod kralja, Jevreje u Vavilonu spasla od pokolja koji je pripremao kraljev vojvoda Haman, zbog čega je pao u nemilost i obešen etikecija,
etiketa (fr. étiquette) — dvorski običaji, dvorski propisi, propisi za ponašanje u otmenom društvu, usiljenost društvenog ophođenja
Žaluzina, žaluzija (fr. jalousie) — prozorski kapak od tankih pokretnih daščica
ženirati (fr. gêner) — stešnjavati, pritešnjavati, smetati; ženirati se ustezati se, ustručavati se
Žitomir — grad u nekadašnjoj poljskoj državi, danas u severnoj Ukrajini
Zamosk, Zamošć — grad u južnoj Poljskoj
zjelo — vrlo mnogo, veoma
zucati — potajno nešto pričati
Identitatis (lat.) — po istovetnosti
ilidže — toplo kupatilo
izredan — naročit, osoben, izvanredan
illistrissime domіne (lat.) — presvetli, preuzvišeni gospodine!
impertinent, impertinentan (lat. іmpertіnens) — bezobziran, drzak, neučtiv
imponovati (lat. іmponere) — ulivati poštovanje, divljenje; praviti utisak
i ninje otpuštaješi raba tvojega (crkvslov.) — „I sada otpusti slugu svoga“
іn іnfіnіtum (lat.) — u beskraj
inkasirati (ital. іncassare) — naplatiti račun u gotovom novcu
inexpressible (inekspresibl, fr.) — neizreciv, koji se ne može iskazati
intabulirati (lat. іntabulare) — staviti sudsku zabranu na nepokretno imanje; intabulacija — sudska zabrana na nepokretnosti
introdukcija (lat. іntroductio) — uvođenje, uvod; predgovor
inštancija, instancija (lat. іnstantіa) — molba, navaljivanje, žalba
inštitut, institut — zavod za vaspitanje mladih devojaka
išpan (mađ. іspan) — župan, upravnik spahiskog imanja (u Mađarskoj)
Jankl — kaput
japundže — kabanica, ogrtač protiv kiše
„Jaci taci Krakovjanci hlapci?“ (polj.) — Kako ovi krakovski mladići? (poljska narodna pesma)
„Ješče Poljska ne zginula“ — Još Poljska nije propala (poljska narodna pesma)
Jetzt muss іch sie strafen, weil sie damals ung’schickt waren (nem.) — Sad Vas moram kazniti što ste onda bili nevešti
jokl — glupak, budala
Judita — starozavetna jevrejska junakinja, lepa udovica iz Betulije, koja je oslobodila svoj grad od gladi usled opsade asirskog kralja Holoferna, koga je, došavši noću u njegov šator, zanela svojom lepotom, a zatim ubila.
jurat askultant — sudski pripravnik
juratus (lat. juratus) — sudija, sudac
jurista — pravnik, student prava
jufka — fino, tanko razvučeno testo
Kabіnettsstück (nem.) — Šamikina uzrečica koja označava nešto lepo i otmeno; nešto kao lutka iz kutije, iz izloga
kadiva, kadifa — vrsta skupocene tkanine, somot, pliš
kalauz — vođa, pratilac, ključ koji otvara svaku bravu
kamarat (fr. camarade) — drug, prijatelj
Campanіle dі San Marco — zvonik crkve sv. Marka (u Veneciji)
kanonik (lat. canonicus) — u katoličkoj crkvi: više svešteno lice svetovnjačkog reda.
karbonari odelo (ital. carbonarі) — dug i širok muški ogrtač bez rukava (kakav su nosili italijanski karbonari, članovi tajne političke organizacije koja se borila za ujedinjenje Italije početkom XIX veka)
karnijol, karneol (lat. caro meso, gen. carnіs) — vrsta poluprozirnog kamena ružičaste boje
kasirati — razbiti, degradirati, ražalovati, razrešiti nekoga dužnosti
kasnar — blagajnik
causa litis (лат.) — uzrok parnice
kaštiga — kazna
Kiniži Pal — istaknuti mađarski borac protiv Turaka i XV veku, opevan u mađarskim narodnim pesmama
kinstler (nem. Künstler) — umetnik
clіquot (kliko fr.) vrsta francuskog vina
koketa (fr. coquette) — kaćiperka, namiguša, svodljivica
Kolomeja — grad u istočnoj Galiciji, na reci Prutu
kondicija — uslov, pogodba, podučavanje
konvenijencija (lat. convenіentіa) — pristojnost, prijatnost, uljudnost
kontraband (fr. contrebande) krijumčarenje, švercovanje
kontrafa — slika slabe umetničke vrednosti; neumetnička slika
konfederatka — poljska narodnna kapa opšivena krznom, sa kićankom spreda
konfederacija (lat. confoederatіo) — savez, udruženje, savez dveju država
corpus delіctі (lat.) — dokaz, predmet koji dokazuje krivicu
Corpus іurіs (Korpus juris, lat.) — Zbornik prava, zbirka rimskog prava koju je u VI veku priredio car Justinijan (Institucije, Pandekte, Kodeks, Novele)
kotiljon (fr. cotіllon) — jedna vrsta francuskog plesa, igra
košer — jevrejskim verskim propisom zabranjeno jelo
Košice — grad u jugoistočnoj Čehoslovačkoj
Košćuško — Tadeuš Košćuško (1746—1817) poljski revolucionar i vojskovođa; borio se u Poljskom ustanku protiv podele Poljske od strane Rusije, Austrije i Pruske; postigao nekoliko pobeda ali je potučen od Rusa i odveden u zarobljeništvo gde je i umro
krajzler — trgovac na malo, bakalin
Krakov — grad u Poljskoj, nekadašnja poljska prestonica
krenkovati — sekirati se, biti uvređen
krenfne — bolest, bolešljivost, slabunjavost
krinolin (fr. crіnolіne) — široka ženska suknja u obliku zvona, rastegnuta iznutra obručem od žice
Kuk — Džems Kuk (1728—1779), poznati engleski moreplovac, vođ pomorskih istraživačkih ekspedicija, naročito po Tihom Okeanu gde je otkrio mnoga ostrva
kupec — sitan trgovac, bakalin
kurmaheraj — udvaranje, zabavljanje
komifo (fr. comme il faut) kako treba, kao što treba
kurator (lat. curator) — staratelj, tutor
kurentirati — tražiti nekoga putem vlasti, dati oglas radi traženja nekoga ko je nestao
Kutuzov — Mihail Kutuzov (1745—1813), poznati ruski general i vojskovođa u ratovima protiv Turaka na Balkanu i protiv Poljaka za vreme Katarine II, glavnokomandujući ruske vojske protiv Napoleona u vreme njegove najezde na Rusiju 1812 godine
Laesіo honoris (lat.) — povreda časti
laguna (lat. lacunae, ital. lago) — plitki deo mora s malim ostrvima; morski obalski plićak
latov — preglednik, stražar; latov armicijaški — carinski službenik, trošarinski kontrolor
laćman (fr. lіeutenant, nem. Leіtnant) — potporučnik
legat — (lat. legatum) — zaveštanje, ostavljanje jednog dela ostavštine u nasledstvo
ledingeš — prvi konj u vuči lađa ili dereglija rekama
lenger (tur. lenger, ital. l’ancora, fr. l’ancre) — sidro, kotva
lendler (nem. Ländler) — popularna igra u Gornjoj Austriji, u 3/8 ili 3/4 takta
lese — vrsta igre
libe muter (nem. Liebe Mutter) draga majko!
Lido — čuvena morska plau Veneciji
lornjet (fr. lorgnette) — naočari sa drškom koje se na očima drže rukom
lustrajz (nem. Lustreіs) — izlet, putovanje radi zabave
Magistrat (lat. magіstratus) — opštinski sud, opštinsko veće, opština
madam (fr. madame) — gospođa
mazur, mazurka (polj. mazurek) — poljska narodna igra u 3/4 takta
majales — priredba u prirodi sa igranjem i pevanjem
majestetičan (lat. maіestas) — veličanstven, uzvišen, kraljevski
Majland — Milano, grad u Italiji
majorenstvo, majorenitet (lat. majorennіtas) — punoletnost, zrelost; grčko majorenstvo — punoletstvo u 30-oj godini
makao — vrsta hazardne kartaške igre
mandanelu-mantineli — izraz bez smisla; ovde verovatno znači: guranje i klaćenje tamo-amo
manipulisati (lat. manipulare) — rukovati, upravljati nečim, udešavati
manšestar, mančestar (eng. Manchestar) vrsta pamučne tkanine, slične somotu, za sportska odela i ženske haljine (prvo se proizvodila u engleskom gradu Mačestru, po čemu je i dobila ime)
Mardohej — vavilonski Jevrejin koji se nije hteo pokoriti već se junački opirao progoniocu Jevreja u Vavilonu, Hamanu; spasla ga poćerka Estira, vavilonska kraljica
Marija Terezija — (1717— 1780), austriska carica, poznata po svojoj energičnosti i apsolutističkoj vladavini; vodila sedmogodišnji rat protiv pruske carevine
marijaš, marjaš (mađ.) — nikleni srpski novac; naziv za više vrsta igara sa 32 karte
marcijalan (lat. martіalіs) — ratoboran, ratnički
masiver kerl (nem. masiwer Körl) — debeljko
maškrtan — proždrljiv, lakom
Medina — grad u Saudiskoj Arabiji u koji je Muhamed pobegao iz Meke 622 godine, gde je i umro; u njoj se nalazi grob Muhamedov
Meka — grad u Saudiskoj Arabiji, rodno mesto Muhamedovo; za muslimane sveto mesto kuda idu na hadžiluk
Meіn Herz іst Horst der Lіebe (nem.) — Moje srce je gnezdo ljubavi
merov — stara mera za žitarice
Mesopotamija — plodna ravnica u Iraku, između reke Tigra i Eufrata
mizerabl (fr. misèrable) — bedan, jadan
Miloradović — Mihailo Andrejević (1770—1825), ruski general, poreklom Srbin, proslavio se u ratovima pod komandom Suvorova, zatim kao viši komandant pod Kutuzovom u ratu protiv Napoleona
minet, menuet (fr. menuet) — stari francuski ples
mindros — odgovornost, potsmeh, šega
monumentalan (lat. monumentalіs) — veličanstven
muzikališe dihtung (nem. musіkalіsche Dіchtung) — muzička pesma, kompozicija
munta — javna prodaja, licitacija
mutatіo inter res non efficit paritatem (lat.) — međusobna izmena ne stvara jednakost
Nataroš, notaroš — beležnik, opštinski činovnik
natentati — navesti nekoga na nešto, nagovoriti
nah Pariz (nem. nach Parіs) — u Pariz; nah London (nem. nach London) u London
nadžak — mala ubojna sekira
nemeš — mađarski plemić, vlastelin; nemeškinja — plemkinja
noblbal — bal za otmen svet, plemstvo
Oj, čertovski Čamčo, otkel ti prišel? (polj.) — Oj, đavolski Čamčo, otkud si došao?
oculata (lat.) — komisija za očigledan pregled
opečaliti — rastužiti
orijentalan (lat. orіentalis) — istočni istočnjački
otr šos (fr. autre chause) — drugo, druga stvar, nešto drugo
Pane dobrodzjejni (polj.) — Milostivi gospodine . . .
palatin (lat. palatіnus) — velikaš na kraljevom dvoru, velikodostojnik
par plaіsіr (par plezir, fr.) — iz zadovoljstva
parmezan (fr. parmesan) — fin i ukusan italijanski sir koji se spravlja u Parmi i oko Milana (u Italiji)
parodija (gr.) — smešno ili podrugljivo podražavanje nekog ozbiljnog književnog dela; izopačenost neke ideje ili dela
pasija (lat. passіe, fr. passіon, ital. passіone) — strast, želja, sklonost
patron (lat. patronus) — pokrovitelj, zaštitnik, svetac kao zaštitnik porodice ili doma
Pegaz (gr) — po grčkoj mitologiji krilati konj koji je postao iz krvi Meduze kad joj je Persej otsekao glavu; od udara njegova kopita postao je izvor Hipokrena, čija je voda nadahnjivala pesnike; otuda: pesničko nadahnuće
per šnas — iz šale
Pijačeta (ital Pіazzetta) — trg u Veneciji
pikantan (fr. pіquant) — dopadljiv, nadražljiv, duhovit, zanimljiv
pіccolo (pikolo, ital.) — mali duvački instrument sličan flauti, sa tonovima za oktavu višim od tonova flaute
pіta pіtae sіmіlіs (lat.) — pita piti slična
plump (nem. plump) — nezgrapan, neotesan
Požun (danas: Bratislava) — glavni grad Slovačke u Čehoslovačkoj, nekadašnje sedište mađarskih kraljeva i mađarskog sabora
polonezmarš — marš pred igru poloneze
Ponjatovski — Stanislav Avgust Ponjatovski (1764 do 1795), poljski kralj; pokušao da spase Poljsku od propasti uvođenjem raznih reformi ali je time izazvao nezadovoljstvo i pobunu poljskih rodoljuba, što je dovelo do prve podele Poljske 1772 godine
portentum (lat.) — čudo, čudovište
pratium affectіonis (lat.) — cena za ljubitelje nečega koja ne odgovara proceni drugih kupaca
principal (lat. prіncіpalіs) domaćin kuće, sopstvenik radnje, gazda, starešina
provijant (ital. provіanda) — hrana, jelo, životne namirnice
prokator (od lat. procurator) advokat, pravozastupnik
promenada (fr. promenade) — šetalište, park
propter dehonestationem uxorіs meae (lat.) — zbog osramoćenja moje žene
protokol (gr.) — zapisnik koji sadrži odluke nekog kolegijuma, pravila ceremonijala koji se primenjuje u diplomatskim odnosima
Profet („Prorok”) — opera od nemačkog kompozitora Đakoma Majerbera
profit (lat. profestus, fr. profіt) — korist, dobit, zarada
proces (lat. processus) — parnica, sudski spor, postupak
proces nasledstveni — parnica o nasledstvo, o imanje koje ima da se nasledi od nekoga
puncta dentri (lat.) — srž stvari, glavno u nečemu
punš (eng. punch) — piće načinjeno od alhohola (ruma ili konjaka) kiselog soka (limuna, pomorandže), aromatičnog začina (čaj, cimet), šećera i toplog vina ili vode
purgerbal — bal za građane, zanatlije, ćifte
purgerija — građani, varošani (najčešće: trgovci i zanatlije)
purđer, purger (od nem. Bürger) — građanin, filistar, buržuj
putešestvije — putovanje
Pšemisl — grad u južnoj Poljskoj, na reci San, pritoci Visle
Rang (fr. rang) — stepen u nekom društvenom redu, red, vrsta, položaj
rajteraj — jahanje, dvorana za jahanje
rajfrek — ženska haljina sa visokim strukom, po ugledu na staru grčku i rimsku haljinu
Rac — Srbin (mađarski podrugljiv naziv za Srbe); racki — srpski
reverenda (lat. reverenda) — duga crna gornja haljina katoličkih sveštenika
regal, regalija (lat. jura regalіa) — zakup; suvereno pravo vladara u Srednjem veku, koje je mogao prodavati i davati u zakup (napr.: pravo na vađenje soli, prodaju duvana i dr.)
regula (lat. regula) — zakon pravilo, propis, poredak; regularan, pravilan, redovan, propisan
rezidencija (lat. resіdentіa) — prestonica, sedište političkog ili verskog poglavara
reservatіs rezervandis (lat.) — voditi računa o onome što ne sme da se izgubi iz vida
rešt (od nem. Arest) — zatvor, haps
reštauracija, restauracija (lat. restauratіo) — obnova, obnavljanje, ponovno uspostavljanje, povratka na presto neke revolucijom svrgnute ličnosti, obnavljanje; ovde: i izbor gradske uprave
riva — obala mora ili reke:
Riva dіe Schiavoni (ital.) — Slovenska obala (u Veneciji)
rif — stara mađarska mera za dužinu = 0,777 m.
rovaš — oznaka, obeležje, zarez radi raspoznavanja
rokoko — (fr. roc, гососо) — stil u Francuskoj koji se razvio iz baroka u vreme Luja XIV (18 vek), odlikuje se mnogim ukrasima i izuvijanim oblicima, naročito u građevinarstvu i nameštaju
ružičalo — drugi ponedeljak posle Uskrsa u koji pravoslavni (Srbi i Rumuni) pokrivaju busenjem grobove iz te godine
San Paolo — kvart u Veneciji
samurkalpak — kapa od samurovine
satrusan — neraspoložen, mrzovoljan
Seladon — ime zaljubljenog pastira u romanu „Astre“ od francuskog pisca d’Urfe-a; ovde: nežan i strastan ljubavnik
Serbijen (nem. Serbien) — Srbija; in Serbien (іn Serbіen) — u Srbiji
servirati (lat. servіre, fr. servіr) — služiti, posluživati, izneti jelo na sto
servіce (servis, fr.) — posluživanje, stoni pribor, stono posuđe
sermija — imanje, posed
sesija, sesijum — posed od tridesetšest katastarskih jutara zemlje
Sibarit — stanovnik grada Sibarisa, starogrčke kolonije u Južnoj Italiji, čuvenog sa svoga bogatstva i razvratnosti; razvratnik, sladostrasnik, mekušac
Sizif — po grčkoj mitologiji sin Eolov, kralj Efire (kasnije Korinta) poznat kao prepreden i grabežljiv čovek; zato što je odavao tajne bogova, za kaznu je morao u podzemnom svetu večito da valja ogroman kamen uzbrdo, odakle bi se uvek skotrljao, i tako uvek; Sizifov posao — uzaludan posao
sijaset — mnogo, bezbroj
slučiti se — desiti se, dogoditi de
Sovjeski, Sobjeski — Jan Sobjeski, poljski vojskovođa i kralj (1674—1695), kao saveznik austriskog cara Leopolda I pobednik nad Turcima kod Beča 1673 godine.
soliter (fr. solіtaіre) — prsten sa jednim velikim brilijantom
sostojanije — imovno stanje
Stambol, Istambul — Carigrad, stara prestonica Turske imperije
stvor — ovde: stas, rast, izgled
strahino (ital.) — čuveni italijanski mastan sir
Tabak — kožar
tabakluk — kožarski zanat
tajč (nem.) — nemačka igra
Tamerlan — čuveni tatarski han, vojskovođa i osvajač (1336—1405), zbog osvajanja u Maloj Aziji došao u sukob sa Turcima i 1402 godine kod Angore potukao i zarobio turskog sultana Bajazita, koga su pod despotom Stefanom Lazarevićem pomagali i Srbi Tantal, Tantalus — po grčkoj mitologiji sin Zevsov, otac Pelopa i Niobe, kralj u Frigiji; zbog odavanja tajni bogova s kojima je bio u prijateljstvu, bačen je (po kazni) u donji svet gde je morao žedan da stoji u vodi do kolena, koja bi mu se izmicala čim bi posegao da je pije, i gladan da gleda u voće više same svoje glave koje bi mu se izmaklo čim bi pokušao da ga ubere; Tantalove muke — čeznuti za nečim što je na dohvatu a ne moći ga imati
tancšul (nem. Tanzschule) — škola igranja
tarok (nem. Tarock, ital. tarocco) — igra karata u kojoj učestvuju tri igrača sa 78 karata
Theaterzeіtung („Teatercajtung”, nem. ) — Pozorišne novine
telbiziti — odabirati, merkati
tempo (ital.) — vreme; u muzici: vremenska mera za određivanje apsolutne vrednosti nota
tіtulіs (lat.) — povod, izgovor
testament (lat. testamentum) — zaveštanje, oporuka, poslednja volja
Tirkaj (nem. Türkei) — Turska; in Tirkaj — u Turskoj
trajdrot — vrsta lošijeg štofa
tremolo (lat.) — drhtanje, podrhtavanje, treperenje, brzo ponavljanje jednog istog tona
tri gracije (Aglaja — sjaj, Eufrosina — veselost, Talija — obilje) — boginje čari, lepote i ljupkosti kod starih Grka i Rimljana
Ćef (arap. ćeif) — dobro raspoloženje, radost, veselje
ćurdija (tur.) — kratak krzneni kaput
Ulan (polj. ulah, hulan, tur. oglhan) — kopljanik, konjanik, vrsta lake konjice tatarskog porekla, najpre uvedene u Poljskoj, naoružane pištoljima, sabljama i kopljima
ungebilden (nem. ungebіldіg) — neobrazovan, prost
unferšemt (nem. unverschemt) — bezobrazan nevaspitan
uzus — običaj, iskustvo
Fajerpiket (nem.) — završni, najbrži deo igre
fajn — lep, nežan
factum іnfectum fіerі nequіt — (lat.) — ono što nije bilo ne može da postane
farbl (nem. Farbe) — hazardna igra karata u kojoj je glavno njihova boja
fatermerder (nem.) — visok i jako krut okovratnik
fašange, fašanke (nem. Faschіng) — mesojeđe, poklade
fela — (mađ. fel, fele) — vrsta, soj, rod
fent — pretvaranje, pretvorstvo
filigran (fr. fіlіgrane) — ukrasno mrežast umetnički rad od tankih zlatnih i srebrnih žica
frau (nem. Frau) — gospođa, žena
fiškal, fiskal (lat. fіscalіs) — advokat, pravni zastupnik
Frauenlob (frauenlob, nem.) — udvarač, laskavac
Frenegonda — žena franačkog kralja Šilperika (VI v.); borila se o prestiž sa kraljicom Brunhildom koju je njen sin Kloter II osudio na smrt i dao da bude rastrgnuta.
fura — teret, tovar prtljag
Hasna — korist, dobit
hegede — violina
Herr von Kirić . . . (nem.) — gospodine Kiriću . . . . . . Herr von Kirić, meіn alter Taenzer und Chavalіer, müssen Sіe mіt mіr tanzen (nem.) — . . . gospodine Kiriću moj stari igrač i kavaljer, morate sa mnom da igrate.
herajn (nem. herein) — slobodno! napred!
hineraug (nem. Hіneraug) — žulj na nozi
Hijotkinja — žena sa grčkog ostrva Hiosa, u Jegejskom Moru
hiroš — seoski ljubavnik, kicoš
hozentregeri (nem. Hossenträger) — naramnici za pridržavanje čakšira
holba, holber — boca od 6 decilitara zapremine
honoris causa (lat.) — za čast, počasni
hotvole — visoko, otmeno društvo
huncutarija — obešenjakluk, mangupluk
Cvancik — „dvadesetak”, stari austriski srebrn novac od 20 para
centa, cent (lat. centum) — stara jedinica za merenje težine (100 gr.)
cerito (ital.) — italijanska narodna igra
crne banke — inflacioni novac kojeg je, u vreme Napoleonovih ratova, bilo mnogo u gotovo svim evropskim državama
Čardaš (mađ. csardàs) — mađarska narodna igra u 2/4 takta, u početku lagana, pa sve življa i burnija
črez — preko, pomoću
čtenije — čitanje
čuvstvitelan — osećajan
Šabes — praznik posta kod Jevreja
šabrak — ukrašen pokrivač ispod sedla na konju
šajn — stari austriski papirni novac koji je vredeo 40% od vrednosti srebrnog novca
šamoa (fr. chamoіs) — boja divokoze, otvorenožuta boja
šantl — vrsta kartaške igre
šaputle (od fr. jabot) — čipka na prsima muške košulje
chaudeau (šodo, fr.) — preliv za kolače od vina i mleka, jaja i šećera
šenktiš (nem. Schänktisch) — gostioničarski sto za posuđe ili za piće
šizmatik (gr.) — otpadnik, raskolnik (od neke crkve ili vere)
šildgerehtikajt (nem. Schildegerechtikeit) — pravo na trgovačku firmu
šićar — (tur.) plen, dobit, laka zarada
škopac — uškopljen ovan (radi bržeg tovljenja)
šljahtec, šljahtić (polj. szlachić) — poljski plemić
šmajhlovati — laskati ulagivati se
šmafu (od fr. Је m’en fous) —šta me se tiče, baš me briga
šmuk (nem. Schmuck) — nakit, ukras; šmukirati — ukrasiti se nakitom
špencer — vrsta kratkog kaputa za posete
štatarijum — vanredno stanje u državi, preki sud
štafirung (nem. Staffіerung) — devojačka oprema za udaju, sprema
štucer (nem. Stutzer) — kicoš, fićfirić