Velik šićar niz planinu prođe
0001 Podviknula vila iz planine,
0002 Podviknula buljubaši Muji:
0003 „Đe si, Mujo, nigđe te ne bilo!
0004 Kad valjade, tebe ne imade,
0005 Kad ne valja, donesu te đavli!
0006 Šićar velik niz planinu prođe,
0007 A proćera Komnen barjaktare;
0008 On proćera trideset volova,
0009 I proćera trides’ devojaka!”
0010 To ne čuje od Kladuše Mujo,
0011 Već to sluša ugojak Halile,
0012 Trkom trče, iza glasa viče
0013 Svoga brata buljubašu Muju:
0014 „Đe si, Mujo, na zlo udario?
0015 Zar ne čuješ, de te vila viče:
0016 Velik šićar niz planinu prođe!
0017 Ako piješ crveniku vino,
0018 Na rane ti vino izlazilo!
0019 Ako ljubiš na dušeku ljubu,
0020 Ljubila je guja šarovita!
0021 Ako piješ bistricu rakiju,
0022 Nek ti njome rane ispirali!
0023 Šićar velik niz planinu prođe,
0024 A proćera Komnen barjaktare:
0025 On proćera trideset volova,
0026 I proćera trides’ đevojaka.
0027 Hajd na noge, moj rođeni brate,
0028 Jer se jošter oženio n’jesam,
0029 Da mi se je mlađan oženiti!”
0030 Njemu veli buljubaša Mujo:
0031 „Okani se, moj brate Halile,
0032 Okani se vraga i Komnena!
0033 Jer kakav je Komnen neobičan:
0034 Trk na noge, širok u plećima,
0035 Kroz obrve mazgal načinio,
0036 A mrki ga poklopili brci,
0037 Ko da janje u zubima drži,
0038 Crno janje od po godinice;
0039 A bijele iskesio zube,
0040 Svaki bi se od njeg uplašio.
0041 Jednom sam se s njime susretnuo,
0042 Te sam s njime mejdan pod’jelio:
0043 On je meni, brate, na mejdanu
0044 Na mejdanu glavu poklonio,
0045 Pa sam Bogu jemin učinio,
0046 Da mu nigda na megdana ne ću!”
0047 Kad se Halil viđe na nevolji,
0048 Eto njega do daidže svoga,
0049 Do daidže Kovačine Rama,
0050 Sve on dajki po istini kaže:
0051 „Već na noge, moj daidža dragi!
0052 Da iđemo u tijesne klance,
0053 Dočekamo Komnen barjaktara,
0054 Da otmemo trideset volova,
0055 Moj daidža, trides’ devojaka,
0056 Da mi se je jednom oženiti!”
0057 Kad je Ramo riječ razumio,
0058 On govori ugojak Halilu:
0059 „Moj sestriću, ugojak Halile,
0060 Okani se Komnen barjaktara;
0061 Da ti vidiš Komnen barjaktara,
0062 Vrlo bi se, sinko, uplašio.
0063 Okani se vraga i Komnena!”
0064 Kad se Halil viđe na nevolji,
0065 Eto njega kladuškom dizdaru,
0066 Sve dizdaru po istini kaže.
0067 Tada dizdar njemu odgovara:
0068 „O Halile, pasije koljeno!
0069 Okani se vraga i Komnena,
0070 Jer ćeš ludo izgubiti glavu!”
0071 Ode Halil Talu Ličaninu,
0072 I sve njemu po istini kaže,
0073 Sve je njemu jade izjadao.
0074 A Tale mu tiho progovara:
0075 »A ču li me, ugojak Halile,
0076 Okani se vraga i Komnena!
0077 Da ti vidiš Komnen barjaktara
0078 Vrlo bi se, brate, uplašio.
0079 Nemoj ludo izgubiti glave!”
0080 Kad je Halil r’ječi razumio,
0081 On prihvati bistra džeferdara,
0082 Pa zagazi gori uz planinu.
0083 I eto ga u tijesne klance,
0084 Đeno često sinje kukavice,
0085 Kukavice sinje potkukuju,
0086 A žalosne majke suze liju.
0087 On zasjede u tijesnim klancim’.
0088 U ta doba Komnen barjaktare,
0089 Pa on goni trides’ đevojaka
0090 I uza nje trideset volova,
0091 A sama mu poigrava ćorda.
0092 A kakav je Komnen barjaktare:
0093 Trk na noge, širok u plećima,
0094 Kroz obrve mazgal učinio,
0095 A mrki ga poklopili brci,
0096 Ko da janje u zubima drži.
0097 Bliže, bliže Komnen primicaše,
0098 Pritiskuje svoju sv’jetlu ćordu
0099 Pritiskuje i govori s njome:
0100 „Oj, davori, moja britka ćordo!
0101 Borme ću te krvi napojiti
0102 Iz široka Hrnjičina vrata!”
0103 A svojom se puškom razgovara:
0104 „Puško moja, ne ostala pusta!
0105 Nemoj mene vatrom prevariti,
0106 Za oko te ni moliti ne ću”
0107 Kad je stigo u tijesne klance,
0108 Mladi Halil na noge skočio,
0109 Pa istrčo nasred druma puta.
0110 Tu Komnene oči raskolači:
0111 „Šta, Halile, pasije kopile?
0112 Hoćemo li sreću okušati?
0113 Ili ćemo udrit sječimice,
0114 Ili ćemo, Halko, prsimice?”
0115 A Halil mu tiho progovara:
0116 „Kopilane, Komnen barjaktare,
0117 Hvatajmo še za prsi junačke!”
0118 Tad se oni za prsi hvatiše:
0119 Komnen Halkom o tle udario,
0120 Pa ga vlači po zelenoj travi,
0121 Dok je vršak od jele skučio,
0122 Pa on savi tu jelovu granu,
0123 Pa za granu priveza Halila:
0124 Granu pušća i s njome Halila!
0125 Ode Komnen, oćera volove.
0126 Dok je malo unaprijed bio,
0127 Kad se polje maglom zamaglilo,
0128 A iz magle junak ispanuo
0129 Na malinu, konju od mejdana,
0130 A to bješe Osman barjaktare.
0131 Trkom trče, iza glasa viče:
0132 „Stan’, kopile, Komnen barjaktare!
0133 Još da si mi lani pobjegnuo,
0134 Danas bi te Osman dostignuo.
0135 Lako ti je vezat teletare,
0136 Ama sveži ovdi govedare!”
0137 Tad mu Komnen tiho progovara:
0138 „Ajde brže, barjaktar Osmane,
0139 Ajde brže, ni bježat ti ne ću.”
0140 Birdem Osman doćera malina,
0141 Odma su se za prsi fatili,
0142 On Osmanom o tle udario
0143 Priveza ga za omaru krivu
0144 Pa je Komnen naprijed pošao.
0145 Tek je malo unaprijed bio,
0146 Kada mu se dade pogledati:
0147 Svim se poljem magla zamaglila.
0148 A iz magle junak ispanuo,
0149 Ispanuo Kovačina Ramo,
0150 Na vrančiću od duga mejdana.
0151 Trkom trče, iza glasa viče:
0152 „Stan’, kopile, Komnen barjaktare,
0153 Lako ti je vezat govedare,
0154 Ali hodi, sveži-der volare!”
0155 Birdem dođe Kovačina Ramo,
0156 Hvatiše se za prsi junačke:
0157 Komnen Ramom o tle udario,
0158 Te mu rusu posjekao glavu.
0159 Ode Komnen, oćera volove,
0160 S volovima lijepe đevojke.
0161 Nešto malo unaprijed bio,
0162 A evo ti buljubaše Muje,
0163 Trkom trče, iza glasa viče:
0164 „Stan’, kopile, Komnen barjaktare!
0165 Stoprom ćemo sreću okušati.”
0166 Kad Komnene Muju potpazio,
0167 Sama njemu poigrava ćorda,
0168 On je desnom pritiskuje rukom:
0169 „Stani, ćordo, ne ostala pusta!
0170 Eto otud buljubaše Muje,
0171 Sad ću tebe krvi napojiti
0172 Sa široka Mujinoga vrata!”
0173 A svojoj je šari besjedio:
0174 „Puško moja, ne ostala pusta!
0175 Nemoj mene vatrom prevariti,
0176 Za oko te ni moliti ne ću.”
0177 Pa pričeka buljubašu Muju.
0178 Dok se Mujo blizu primaknuo,
0179 Odma Komnen pušku prifatio.
0180 Dok je pušku oku primaknuo,
0181 Dva nišana na njoj sastavio,
0182 A od Muje treći načinio,
0183 Pa ti puški živu vatru daje.
0184 Puče šara, ostala mu pusta,
0185 A dobro je pogodila Muju:
0186 Među oči, gđe obrve veže.
0187 Mujo pade, a Komnen dopade,
0188 Pa poteže iz sagrije ćordu,
0189 Pa mu rusu osiječe glavu.
0190 Ode Komnen, oćera volove.
0191 Kad je malo unaprijed bio,
0192 Al evo ti Tale Ličanina
0193 Na kulašu konju od mejdana:
0194 Zametno se čavlenom batinom,
0195 I on trče, iza glasa viče:
0196 „Stan’, kopile, Komnen barjaktare,
0197 Da junačku sreću okušamo!”
0198 Tad zavika Komnen barjaktare:
0199 „Goni brže, ni bježati ne ću!”
0200 U ta doba Ličanine Tale
0201 Pa ga kucnu čavlenom batinom,
0202 Tad se Komnen na Talu okrenu,
0203 „A, kopile, Ličanine Tale,
0204 Šta mi plašiš buhe po leđima?”
0205 Te ga desnom dohvatio rukom,
0206 Ukide ga sa konja kulaša,
0207 Pa mu sveza ruke naopako,
0208 Pa mu Komnen tiho progovara:
0209 „Kopilane, Tale Ličanine,
0210 Ajde tamo na vašu Udbinu,
0211 Pa se, bolan, po Udbini fali,
0212 Kako ti je u planini bilo
0213 Ovđe, Tale, u tijesnim klancim’,
0214 Đeno često kuka kukavica
0215 A žalosne ostaju matere!”
0216 Tada Komnen unaprijed pošo,
0217 On prošao zdravo i veselo,
0218 I proveo trideset volova
0219 I sa njima trides’ devojaka.
