Vasa Rešpekt/XX
XX
Nastala je godina 1848. Februarski banketi srušiše u Parizu orleansku dinastiju. Potrese se cela Francuska, za njom Italija; dođe red na Austriju. Samo u Turskoj, u tom evropskom "Cinzibaru"[1], za čudo i pripovest, mir i tišina vlada. Cela Nemačka spletena, zbunjena. Rusija kao ukočena gleda na Francusku šta će onde biti, i misli se: ratos i Turske i Carigrada! Samo je Blistatelna Porta svoju Janusovu kapiju zatvorila, kanda je večiti mir nastao. Niko se ne miče za tužnu raju, niti Srbija, niti posestrima Banija, a Muje komotno tutunišu: "Alah il alah! Đauri nek se među sobom kolju!"
U Beču isteraju Meterniha, u Požunu Košut žari, u Zagrebu i Karlovcima saborišu; graja, žagor svud, dok ne dođe Revolucija, ili, malo mekše da reknemo, pokret. Srblji traže vojvodinu. Već se zato i pokolju. Dođu u pomoć iz Srbije. Mađari od kojekud svoje regimente kući dovlače, pripravljaju se za odbranu i napadaj. Svud je plamen buknuo.
U toj velikoj promeni, nastane i kod Rešpekta promena. Glučak tamničar bude premešten u O. za tamničara, na mnogo veću i bolju štaciju. Nov tamničar dođe, a Glučak sa porodicom ode. Bilo je tu plača od Anice i porodice. I Rešpekta kanda je grom u prsa udario zna da: nikada više takvog tamničara neće imati. Ali šta će? Mora se sudbini pokoriti.
Sama Anica i Rešpekt ostanu. I popu premeste u; Italiju.
Nov tamničar je strog, drži se strogo propisa, i već Rešpekt nema ono što je imao. Kako je čuo da nov dolazi, predao je Glučku sve izlišne stvari, i sad je u kazamatu samo Rešpekt, daske, slama, ćebe, jaškrebi[2] i pacovi. Šta više dobio je i komorate, čemu se Rešpekt ni najmanje ne raduje.
Pokret je potresao i samoga tamničara.
Već se kojegde tuku. U Galiciji leži regimenta Viljem husari. Uzbuni se regimenta, hoće kući u Ugarsku. Obrštar i ostali štabni oficiri drže je u zapti, ali ništa ne pomaže. U teškim okolnostima ritmajstor Sontag izvede regimentu iz Galicije i dovede kući u Ugarsku. To je svud strašno brujalo, i glas je dopro i u Rešpektov kazamat, jer nedaleko odovud promarširali su. Taj glas uzbudi čustvo slobode u Rešpektu. Neće više da bude rob, hoće da se oslobodi. Nekoliko dana premišlja kako bi to proizveo. Komoratu kom nalako poveriti se, zlo, ali sam po sebi i sa sobom ne može ništa. Rešpekt je imao skrivenih novaca. Jednom se, kome tom, mora poveriti. Jedan mu se naklonim pokazao odmah u početku. Ima čovek kod kuće porodicu, za njom tuži kako se ona rani, i proklinje život svoj. Rešpekt vidi da iskreno govori, a nije imao nikakva uzroka lisičiti. Taj je imao u mestu zemljaka, s kim se katkad uz put susreo i po reč dve proslovio. Kaže mu Rešpekt: kad bi mu na ruku išao, on bi ga pomogao, pa i njegovu porodicu, pa mu već pre toga nekoliko puta ponešto novaca dao.
Komorat na to pristane. Rešpekt nije imao nikad prisna, intimna komorata, pa je mogao lako nakaljati. Sad već što mu drago: ako ovako ne ide, on će pre ili posle ma kako osloboditi se. Rešpekt i njegov kolega ispod ruke kupe prnje od starih haljina. To posle Rešpekt sklapa, krpi, da iziđu kakve prosjačke haljine. Steče i staru kapu, i poderane cipele. Osim toga, taj kolega, po uputstvu Rešpektovom, dobije iz potaje preko pomenutog svog zemljaka, a ovaj opet od Anice, malo bolje haljine: jedan kaput, pantalone, napršnjak, cipele i kapu. To je trajalo mesec dana dok je Rešpekt sve to parče po parče dobio. I to je mnogo muke stalo. To je išlo po tesnacima, po telegrafu miga, ispod gunjca, i svakako, sve u najvećoj opasnosti, jer u svakom trenutku mogla se stvar primetiti. Dobio je Rešpekt i jedan nož, i parčeta od gvožđa. Rešpekt, kad ima vremena danju, krpi, sklapa stare haljine, a noću testeriše okove u sastavku, gde je najtanje, i što se može sakriti.
Jedan dan izići će svi robovi na veliki posao. Sad je vreme tu za Rešpekta. Dogovori se sa komoratom: Rešpekt će se obući kad se kazamati otvore najpre u prosjačke haljine, a pod gunjcem robijaškim, u jednoj marami, zavezanoj gužvi, poneti bolje haljine.
Otvaraju se kazamati, izlaze robovi. Tamničar ide od vrata do vrata pa otvara, i zove ih napolje, pa onda opet dalje. Robova dosta, a samo dva soldata straža. Skupe se da ih tamničar pobroji. Sad se migolje kao čikovi. Rešpekt razgleda na tri koraka od njega jedan tesnac klanac, ali tu je baš straža. Rešpekt gledi na komorata, a komorat na njega: tu je odsudan trenutak. Tamničar viče gde kako treba da se radi, i ona straža od tesnaca približi se klupčetu. Jedan trenutak niko ne pazi. Rešpekt opet približava se klancu. Sad komorat gromkim glasom još zapita tamničara odakle će početi posao. Svi sad gledaju na usta tamničaru. Rešpekt zavije u klanac, u trenutku razlomi u sastavku već do najtanje pretesterisane okove, skine i baci sa sebe gunjac i robijaške čakšire, pod rukom gužva haljina, pa juri dalje, na polje, preko jaruga i potoka, baš onuda kuda se obično slabo ide. Komorat dvaput zatrakuje tamničara pitanjem, da se ovaj ražljuti i na sve zaboravi.
Kad su se raštrkali, baci oko tamničar na sve strane ne vidi Rešpekta. Poviče, skupi ih opet: nema Rešpekta. Pita kud se deo: niko ne zna. Sad traži ga na sve strane, dadu iz topa pucati u znak da je rob pobegao. Našli su u klancu i okove i robijaške haljine. Potera ide na sve strane, ali Rešpekt ne ide običnim putem, nego onuda gde je najteže, i kud i sama potera dopreti neće. Rešpekt ide sasvim protivnim putem. Dođe u jednu šumu, tu se preobuče u bolje haljine, novce je imao pre toga na telu privezane, pa ide dalje. Još nije bilo onde telegrafa, pa to begstvo nije se moglo na sve strane označiti, i tako Rešpekt sad levo, sad desno, put Pešti uzima, niti ga ko uznemirava. Komotno dođe u Peštu. Odene se, pa prva mu je briga bila da dočeka Anicu. Anica je za onaj mah držala kola u pripravnosti, pa kako čuje top, odmah izbegne skupa sa glavnim prtljagom, a sitnije stvari ostavi. I dobro je činila što se za vremena uklonila, jer i nju tražiše da je na odgovor stave. Kočijaš bio je sa svojom porodicom njen prijatelj, i kad se vratio, ma da se znalo i videlo da je on vozio, tim opet nisu ništa dokučili, jer se njega rob ne tiče: po njemu može begati kud hoće. U prvom selu, sasvim u protivnom pravcu, ostavio je, i tako se i tu izgubi trag.
Dođe i Anica. Kad je opet vidi kao slobodan čovek, suze roni od radosti. Nije šala toliko u ropstvu provesti, najpre dvanaest pa onda tri godine u ropstvu provesti, petnaest godina najlepše mladosti! I još ga to nije srušilo!
Rešpekt je dao još u tamnici komoratu za uslugu u napred pedeset forinata, i toliko je njegovoj porodici poslao.
Objašnjenja
uredi[1] - Zanzibar, ostrvo u Indijskom Okeanu.
[2] - Jaškreb, jakrep.