Bre, udri, ne daj, devojko

* * *

[Bre, udri, ne daj, devojko]

Bre, udri, ne daj, devojko,
magla ti u dvor pripade!
Iz maglu sokol ispade,
devojke na pero pade;
sas krila inje odiva, 5
sas dušu leda otapa.
Devojka njemu govori:
„Sokole, more, sokole,
zašto si studen i leden,
zašto si injav i snežan?" 10
Sokol si njoj kazuje:
„Devojko, luda budalo,
devet sam gora preletel,
desetu vodu studenu,
dok sam do tebe došao, 15
zatoj sam studen i leden,
zatoj sam injav i snežan."
RR

Pevač, mesto zapisa i napomena

Marija Stojadinović, rođena je u Galibabincu 1907. god. Tu se i udala. Kao devojka pa i kasnnje, volela je mnogo da peva. Bila je, kaže, najbolja pevica u celom kraju. Pevala je na preko 30 svadbi i ko zna koliko je puta išla u „lazarice".

(5) „Odiva" mislimo da je greška, možda i štamparska, jer je u drugih pevica to - obiva!. (6) „Sas dušu" = dahom. (12) Devojka, luda budala, - javlja se više puta, nadamo se ne u pravom značenju.

Reference

Izvor

Svadbene pesme svrljiškog kraja, Glavni i odgovorki urednik Sreten Petrović; Priredio Nedeljko Bogdanović; Zapisivači Radoslav Radenković, Nedeljko Bogdanović, Valentina Stojiljković, Damir Jocić, Gordana Đorić, Ljubiša Rajković, Slađana Stepanović, Ivana Ranđelović, Dragiša Petković; Etno-kulturološka radionica, Svrljig 1995., str. XIV.

Svatovske pesme kao sastavni deo svadbenih običaja u selima oko Svrljiga Radoslav Radenković. God. 15, br. 6 (novembar-decembar 1975), str. 82.