Бре, удри, не дај, девојко

* * *

[Бре, удри, не дај, девојко]

Бре, удри, не дај, девојко,
магла ти у двор припаде!
Из маглу сокол испаде,
девојке на перо паде;
сас крила иње одива, 5
сас душу леда отапа.
Девојка њему говори:
„Соколе, море, соколе,
зашто си студен и леден,
зашто си ињав и снежан?" 10
Сокол си њој казује:
„Девојко, луда будало,
девет сам гора прелетел,
десету воду студену,
док сам до тебе дошао, 15
затој сам студен и леден,
затој сам ињав и снежан."
РР

---

Певач, место записа и напомена

Марија Стојадиновић, рођена је у Галибабинцу 1907. год. Ту се и удала. Као девојка па и касннје, волела је много да пева. Била је, каже, најбоља певица у целом крају. Певала је на преко 30 свадби и ко зна колико је пута ишла у „лазарице".

(5) „Одива" мислимо да је грешка, можда и штампарска, јер је у других певица то - обива!. (6) „Сас душу" = дахом. (12) Девојка, луда будала, - јавља се више пута, надамо се не у правом значењу.

Референце

Извор

• Свадбене песме сврљишког краја, Главни и одговорки уредник Сретен Петровић; Приредио Недељко Богдановић; Записивачи Радослав Раденковић, Недељко Богдановић, Валентина Стојиљковић, Дамир Јоцић, Гордана Ђорић, Љубиша Рајковић, Слађана Степановић, Ивана Ранђеловић, Драгиша Петковић; Етно-културолошка радионица, Сврљиг 1995., стр. XIV.

• Сватовске песме као саставни део свадбених обичаја у селима око Сврљига Радослав Раденковић. Год. 15, бр. 6 (новембар-децембар 1975), стр. 82.