Boj Bušatlije s carem
0001 Sunce zađe a mjesec izađe,
0002 mlado momče u Carigrad dođe,
0003 golo, boso, tužno i žalosno,
0004 ono bješe paša Ibrahime
0005 od krvava Spuža na krajini,
0006 gorko cvili, suze prolijeva
0007 pred koljeno cara čestitoga:
0008 "Sultan care, dragi gospodare!
0009 Ol’ ne znadeš, ol’ ništa ne haješ,
0010 da se drugi sultan učinio
0011 Kara-Mahmut od Skadra bijela,
0012 usred ravne zemlje Arbanije,
0013 robi, pali sela i varoše,
0014 a siječe krajičnike Turke
0015 i uzimje od raje harače,
0016 on za tebe ni spomena nejma,
0017 on je babu moga pogubio
0018 i viteza Zotovića bega
0019 na Doljane više Podgorice
0020 i brzo će do Epira doći
0021 ako vojsku nećeš sakupiti
0022 i pogubit dušmanina tvoga,
0023 Bušatliju onu ljutu zmiju,
0024 koji se je hajin učinio
0025 i gradove mloge osvojio."
0026 A kada je care razumio,
0027 silnu vojsku sakupio bio
0028 od sve Bosne i Hercegovine,
0029 od Srbije i od Bulgarije,
0030 Romanije i Anadolije,
0031 od Morije i Maćedonije,
0032 taku silu Skadru opravio
0033 i pred njome dva silna vezira,
0034 vezir Bosne i Hercegovine,
0035 drugi vezir od Urumenlije
0036 i po moru pašu kapetana
0037 su dvadeset od boja đemijah
0038 da pogube Mahmuta vezira,
0039 utevtiše zemlju Arbaniju.
0040 A kad Mahmut vojsku ugledao,
0041 on doziva strica Murto-bega
0042 i Tahira agu Parucića,
0043 Jaho-bega Kopiličevića,
0044 i Jakupa Serdarević-bega,
0045 i Hasana od Hotah glavara,
0046 i ostale po izboru Turke.
0047 Ovako je njima govorio:
0048 "Evo na me ide silna vojska
0049 od onoga Otmanović-cara,
0050 i pred vojskom dva silna vezira,
0051 još po moru paša kapetane,
0052 oni idu Skadru pod bedeme,
0053 ja se hoću u grad zatvoriti
0054 su pet stotin’ mojijeh delijah
0055 da prevarim careve vezire,
0056 a vi moji dragi vitezovi,
0057 susretnite vojsku i vezira,
0058 pred svim njima učinite žalbu
0059 suproć mene kako vi je drago
0060 neka misle carevi veziri
0061 da ste moji veliki dušmani,
0062 al’ nemojte drugo učiniti,
0063 izdati me, oli prevariti,
0064 spomente se Kastriota Đura
0065 koliko je s carom vojevao
0066 i kakvu je slavu zadobio
0067 te s’ i danas Arbanija fali,
0068 Arbanija što je vas rodila
0069 i junačkom boju odgojila.
0070 Držite mi mlade Arbanase
0071 u dogovor da niko ne znade,
0072 a pazite zgodu i vrijeme
0073 kad vidite da im udarimo,
0074 nek poznadu što su Arbanasi,
0075 ako l’ nama do potrebe bude
0076 mi imamo uzdanicu tvrdu
0077 u vladiku Petra Crnogorskog,
0078 on će nama u pomoći biti,
0079 ol’ nas primit sve u Crnu Goru
0080 da odanle iznova ratimo."
0081 To vrijeme zadugo ne bilo,
0082 eto idu su tri strane vojske:
0083 jedna pravo preko Zete ravne,
0084 druga ide preko vode Drima
0085 i obje se vojske sastaviše,
0086 prema Skadu popeše čadore,
0087 treća vojska preko mora slana,
0088 pod Ulcinjom gradom bijelijem,
0089 svatko ide klanja se gospodi
0090 i carevu bijelu fermanu
0091 kako ih je Mahmut naučio.
0092 Da je kome pogedati bilo
0093 koliko se vojske sakupilo
0094 i kako je ona vojska zorna,
0095 nit je trudna, niti je umorna,
0096 svak bi ovo moga pomisliti
0097 da će u grad ončas ulećeti
0098 i uvatit Bušatliju živa,
0099 no staviše bumbe i lubarde,
0100 staše biti Skadar su tri strane,
0101 ne ostade bora ni stobora
0102 što nijesu bombe razorile
0103 i lubarde zemlji oborile,
0104 ali evo mladi Arbanasi
0105 na dogovor te su se sastali
0106 u bijelu kulu Parucića
0107 zdogovorom tanku knjigu pišu
0108 i u grad je svom veziru šalju:
0109 "Neka znadeš, dragi gospodaru!
0110 Da mislimo sjutra udariti
0111 pređe zore i bijela dana
0112 na vezira od Urumenlije,
0113 kako smo ti tvrdu vjeru dali
0114 doista te izdati nećemo,
0115 a ti nemoj ostavljati grada
0116 dok ne vidiš od nas što će biti."
0117 Što rekoše to su učinili,
0118 prije zore boja zamentuše,
0119 careva se vojska zabunila,
0120 za oružje bojno prifatila
0121 nitko ne zna što je i kako je,
0122 tko l’ zameće iznenada kavgu,
0123 dok viđeše Mahmuta vezira
0124 na suroga konja velikoga,
0125 z golom sabljom u ruci junačkoj,
0126 a za njime mladi Arbanasi.
0127 Tu se dvije vojske udariše
0128 žestokijem ognjem iz pušakah,
0129 od zorice do mrkloga mraka,
0130 dva vezira pleći obratiše
0131 bez obzira natrag pobjegoše
0132 a za njima sva njihova vojska,
0133 gladna, žedna, tužna i žalosna,
0134 gola, bosa i teško krvava.
0135 Ostaviše konje sedlenike,
0136 samur-kape, zelene dolame,
0137 džamadane, ćurke i binjiše
0138 i velike gaće tumanlije
0139 i svkakve turske saručine,
0140 prah, olovo, bumbe i lubarde,
0141 dževerdare srebrom okovane,
0142 male puške, sabje i gadare
0143 jatagane i balte junačke
0144 i careve zelene barjake,
0145 nabrojeno blago i bogatstvo
0146 i ostalu za vojske zahiru,
0147 a suviše lijepe čadore
0148 i pod njima stvari svakojake
0149 i svilene gospocke dušeke.
0150 Na to ruke niko ne pružaše
0151 bez testira Mahmuta vezira,
0152 al’ on sobom sve razdade njima,
0153 junacima što je za kojega
0154 a ostalo nosi u miriju
0155 da namiri učinjenu štetu
0156 svojoj zemlji i svojemu gradu
0157 i troškove svoje i vojničke,
0158 da ponovi grada i šehera,
0159 proza šeher kuće i dućane
0160 ljto su bombe i lubarde silne
0161 razorile Skadru pri Bojani,
0162 da pogradi sada na tehnani
0163 a bez straha cara silenoga.
0164 Eto, pobro, Srbalj-Stratimire,
0165 kakav bješe Mahmute vezire.
