Бој Бушатлије с царем
0001 Сунце зађе а мјесец изађе,
0002 младо момче у Цариград дође,
0003 голо, босо, тужно и жалосно,
0004 оно бјеше паша Ибрахиме
0005 од крвава Спужа на крајини,
0006 горко цвили, сузе пролијева
0007 пред кољено цара честитога:
0008 "Султан царе, драги господаре!
0009 Ол’ не знадеш, ол’ ништа не хајеш,
0010 да се други султан учинио
0011 Кара-Махмут од Скадра бијела,
0012 усред равне земље Арбаније,
0013 роби, пали села и вароше,
0014 а сијече крајичнике Турке
0015 и узимје од раје хараче,
0016 он за тебе ни спомена нејма,
0017 он је бабу мога погубио
0018 и витеза Зотовића бега
0019 на Дољане више Подгорице
0020 и брзо ће до Епира доћи
0021 ако војску нећеш сакупити
0022 и погубит душманина твога,
0023 Бушатлију ону љуту змију,
0024 који се је хајин учинио
0025 и градове млоге освојио."
0026 А када је царе разумио,
0027 силну војску сакупио био
0028 од све Босне и Херцеговине,
0029 од Србије и од Булгарије,
0030 Романије и Анадолије,
0031 од Морије и Маћедоније,
0032 таку силу Скадру оправио
0033 и пред њоме два силна везира,
0034 везир Босне и Херцеговине,
0035 други везир од Уруменлије
0036 и по мору пашу капетана
0037 су двадесет од боја ђемијах
0038 да погубе Махмута везира,
0039 утевтише земљу Арбанију.
0040 А кад Махмут војску угледао,
0041 он дозива стрица Мурто-бега
0042 и Тахира агу Паруцића,
0043 Јахо-бега Копиличевића,
0044 и Јакупа Сердаревић-бега,
0045 и Хасана од Хотах главара,
0046 и остале по избору Турке.
0047 Овако је њима говорио:
0048 "Ево на ме иде силна војска
0049 од онога Отмановић-цара,
0050 и пред војском два силна везира,
0051 још по мору паша капетане,
0052 они иду Скадру под бедеме,
0053 ја се хоћу у град затворити
0054 су пет стотин’ мојијех делијах
0055 да преварим цареве везире,
0056 а ви моји драги витезови,
0057 сусретните војску и везира,
0058 пред свим њима учините жалбу
0059 супроћ мене како ви је драго
0060 нека мисле цареви везири
0061 да сте моји велики душмани,
0062 ал’ немојте друго учинити,
0063 издати ме, оли преварити,
0064 споменте се Кастриота Ђура
0065 колико је с царом војевао
0066 и какву је славу задобио
0067 те с’ и данас Арбанија фали,
0068 Арбанија што је вас родила
0069 и јуначком боју одгојила.
0070 Држите ми младе Арбанасе
0071 у договор да нико не знаде,
0072 а пазите згоду и вријеме
0073 кад видите да им ударимо,
0074 нек познаду што су Арбанаси,
0075 ако л’ нама до потребе буде
0076 ми имамо узданицу тврду
0077 у владику Петра Црногорског,
0078 он ће нама у помоћи бити,
0079 ол’ нас примит све у Црну Гору
0080 да оданле изнова ратимо."
0081 То вријеме задуго не било,
0082 ето иду су три стране војске:
0083 једна право преко Зете равне,
0084 друга иде преко воде Дрима
0085 и обје се војске саставише,
0086 према Скаду попеше чадоре,
0087 трећа војска преко мора слана,
0088 под Улцињом градом бијелијем,
0089 сватко иде клања се господи
0090 и цареву бијелу ферману
0091 како их је Махмут научио.
0092 Да је коме погедати било
0093 колико се војске сакупило
0094 и како је она војска зорна,
0095 нит је трудна, нити је уморна,
0096 свак би ово мога помислити
0097 да ће у град ончас улећети
0098 и уватит Бушатлију жива,
0099 но ставише бумбе и лубарде,
0100 сташе бити Скадар су три стране,
0101 не остаде бора ни стобора
0102 што нијесу бомбе разориле
0103 и лубарде земљи обориле,
0104 али ево млади Арбанаси
0105 на договор те су се састали
0106 у бијелу кулу Паруцића
0107 здоговором танку књигу пишу
0108 и у град је свом везиру шаљу:
0109 "Нека знадеш, драги господару!
0110 Да мислимо сјутра ударити
0111 пређе зоре и бијела дана
0112 на везира од Уруменлије,
0113 како смо ти тврду вјеру дали
0114 доиста те издати нећемо,
0115 а ти немој остављати града
0116 док не видиш од нас што ће бити."
0117 Што рекоше то су учинили,
0118 прије зоре боја заментуше,
0119 царева се војска забунила,
0120 за оружје бојно прифатила
0121 нитко не зна што је и како је,
0122 тко л’ замеће изненада кавгу,
0123 док виђеше Махмута везира
0124 на сурога коња великога,
0125 з голом сабљом у руци јуначкој,
0126 а за њиме млади Арбанаси.
0127 Ту се двије војске ударише
0128 жестокијем огњем из пушаках,
0129 од зорице до мрклога мрака,
0130 два везира плећи обратише
0131 без обзира натраг побјегоше
0132 а за њима сва њихова војска,
0133 гладна, жедна, тужна и жалосна,
0134 гола, боса и тешко крвава.
0135 Оставише коње седленике,
0136 самур-капе, зелене доламе,
0137 џамадане, ћурке и бињише
0138 и велике гаће туманлије
0139 и свкакве турске саручине,
0140 прах, олово, бумбе и лубарде,
0141 џевердаре сребром оковане,
0142 мале пушке, сабје и гадаре
0143 јатагане и балте јуначке
0144 и цареве зелене барјаке,
0145 набројено благо и богатство
0146 и осталу за војске захиру,
0147 а сувише лијепе чадоре
0148 и под њима ствари свакојаке
0149 и свилене госпоцке душеке.
0150 На то руке нико не пружаше
0151 без тестира Махмута везира,
0152 ал’ он собом све раздаде њима,
0153 јунацима што је за којега
0154 а остало носи у мирију
0155 да намири учињену штету
0156 својој земљи и својему граду
0157 и трошкове своје и војничке,
0158 да понови града и шехера,
0159 проза шехер куће и дућане
0160 љто су бомбе и лубарде силне
0161 разориле Скадру при Бојани,
0162 да погради сада на технани
0163 а без страха цара силенога.
0164 Ето, побро, Србаљ-Стратимире,
0165 какав бјеше Махмуте везире.
