Beograd nekad i sad/20
8.
VUČKO, PREĐAŠNjI
VUČKO: Evo Vučko.
STANIJA: Da mi skupiš haljine, pa da te pratim kod Nešu.
VUČKO: A što, majka?
STANIJA: Ništa. Idi, sinko, te skupi haljine.
VUČKO: Oću, majka. (Odlazi.)
LjUBA: Ama što ti je?
STANIJA: Dosta sam vedla, da idem.
LjUBA: Zar ti misliš, da bi ja zaista poljubila gospodina Milana?
STANIJA: Već vaša mi je moda do grlo.
LjUBA: Idi, boga ti, majka. Ti sve primaš što se mi šalimo.
STANIJA: Šalite se vi, ja idem u moj krasan vilajet.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 169 godina.
|