Beno Poplesija (Robinja)3/17
| ←Šena šesnesta | Beno Poplesija (Robinja) Pisac: Nepoznati autor Šena sedamnaesta |
Šena osamnesta→ |
MARGARITA: Ah ljubavi, kada će dospjet moji nevoljni trudi i žalosni nepokoji?! vidiš da sam dovedena na svrhu od života, ako ne nađem moga poljubljenoga Pijera!
ZIJEHALO: Gosparu Ppjero, o gosparu Pijero!
MARGARITA: (Ajmeh, koga zove ovi? Ah imenu, ti sam živ uzdržiš moj umirući život!)
ZIJEHALO: Nuti privario sam se da je ovo on. Pito sam kapetana i Peraštanina za robinju, i rekli su mi da je su sobom poveli.
MARGARITA: (Poću slušat o komu ovi govori, za obaznat ko je oni koga je maloprije imenovo.)
ZIJEHALO: I veoma mi je žo, er imam dat ovu zlu novu gosparu Pijeru.
MARGARITA: (Opeta ga je spomenuo!)
ZIJEHALO: Bio sam maloprije među-crevljarima za nać ga, kako mi je reko, i nijesam ga našo. Ja znam da će bit žo onemu Pijeru.
MARGARITA: (Ajmeh, veće ne mogu!) — Molim te, djetiću, reci mi, ko je ti Pijero koga si veće puta imentivo?
ZIJEHALO: Pogledaj bezočanstva!
MARGARITA: Odgovori mi, molim te! ovi Pijero, koga si imenovo, je li iz ovega grada? ide li [s] Smirne? bi li uhićen od Turaka? bi li oslobođen? Govori!
ZIJEHALO: Dur dur! ja ne znam što ti pitaš; kako te nije sram spijavat tuđe posle?!
MARGARITA: Kad bi zno uzrok koji me siluje pitat za ovega Pijera, ne bi me cijenio bezočna! zato te molim, pripoviđi mi ko je ti.
ZIJEHALO (sam): Ova njegova preša čini mi sumnjit uvele, zašto mi je reko Pijero da ga nikomu ne opovijedam.
MARGARITA: (Nješto sam sobom govori!) — Reci mi uzrok zašto nećeš da mi pripoviješ ko je ti Pijero.
ZIJEHALO: (Gledaj kako je promijenio kolur [boju]! ovo valja zaisto da je Pijerov veliki neprijatelj!) — O o! vidim da si se vas smutio.
MARGARITA: Ajmeh, reci brzo, gdje je Pijero?
ZIJEHALO: Je li Pijero sin Bena Frlasije Poplesije?
MARGARITA: Jes!
ZIJEHALO: Odijeli se [s] Smirne.
MARGARITA: A paka?
ZIJEHALO: Bi uhićen od Turaka.
MARGARITA: Slijedi naprijed!
ZIJEHALO: Bi oslobođen od mletaškijeh galija.
MARGARITA: A sad gdje se nahodi?
ZIJEHALO: Sad je mrtav.
MARGARITA: Mrtav?! počeka’, što govoriš? kako mrtav?
ZIJEHALO: Mrtav je ko ostali mrci. Sluga ti sam!
MARGARITA: Čuj me... Ajmeh, izdali su me himbena ufanja, prevarili su me laživa obećanja! ah, dragi Pijero, gdje si?!
ZIJEHALO: Uh uh! ovi ti se prinemaga! (Ovdi ga hita.) — Olà, što ti je? — Da ga ne uhiti[h], bio bi po na tle per certo [sigurno]. Valja da mu je ovo intravenjalo zašto sa[m] mu reko da je Pijero mrtav. — Nije istina, ne, da je Pijero mrtav — živ je, živ!
MARGARITA: Pijero živ! Pijero mrtav! moj životu, ajmeh!
ZIJEHALO: Ah, da imam malo vode za rekuperat [povratiti] ga! na, vas je ostinuo. Otiću zazvat koga. — O Milica, Milica! —- Ajmeh, ne čuje me! Poj ti ću ga ja kalat na tle polagahno za donijet malo vode.
Reference
uredi
