Bajka o jasici

Vojislav Ilić

Anđeo tuge Pisac: Vojislav Ilić

Puklo polje oko mene,
u daljini sure stene.
 
Na sredini malo hlada,
gde jasika trepti mlada.
 
Njezino se lisje nija
i kad lahor ne ćarlija.
 
Ona šumi sa visina
mutne bajke od starina.
 
Ona šumi: "Davnim davno,
u minulo doba tavno -
 
ja sam lepa moma bila,
i surova, kao vila.
 
Ja ljubiti nisam znala,
nit' sam kome ruku dala.
 
Bog me zato, ona zbori,
u jasiku mladu stvori.
 
Tako trajem odvajkada,
tako šumim još i sada.
 
Kad u letnje podne žarko
s neba sija sunce jarko -
 
Mladi pastir dogna stada
pod okrilje moga hlada.
 
I pod senkom gusta granja
o jasici snove sanja."

20. maj 1887.

Izvori

• Vojislav Ilić: Lirsko pesništvo, strana 58-59, 2. knjiga, Vuk Karadžić, Beograd.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Vojislav Ilić, umro 1894, pre 130 godina.