Andrija Humski/34

ČETVRTI ČIN

POJAVA PRVA

ČETVRTI ČIN
Dvorana gradskog veća u Dubrovniku.

POJAVA PRVA
KRUSIĆ i BERISLAVIĆ.

KRUSIĆ:
Za kratko vrome dosga saznade.
BERISLAVIĆ:
I još bih više, ali prilike
Baš nisu bile tako povoljne,
Na poslanička se prava pazilo
Tek malo samo ili nimalo,
Mnogi me korak stao žrtava,
A i glavu mi beše čuvati.
KRUSIĆ:
Bezvlašće, veliš, zemlju pokrilo,
Vlastelin svaki teži za sebe.
BERISLAVIĆ:
Al svi su bili opet saglasni,
Kad kralja beše svrgnut' s prestola.
Od Vladislava se drugom nadahu,
Al ja bih rek’o, smeo tvrditi,
U svemu da se grdno varaju.
KRUSIĆ:
U Vladislavu misliš?
BERISLAVIĆ:
Jeste, u njemu,
On će im sili kraja učinit'.
KRUSIĆ:
A danas kako stoji Vladislav?
BERISLAVIĆ:
Danas je silni; ja bih rekao,
Za nas bi bilo mnogo zgodnije,
Da savez s nama i sa Aadrijom
Do sada nije već ni postojao,
Jer to vam može mnogo smetati,
Sa Vladislavom svorit' opreku,
A to tek nije mala nezgoda.
KRUSIĆ:
Andrija baš je s toga došao,
Poznajući se na taj ugovor,
Potpore od nas traži, saveza.
BERISLAVIĆ:
On čini, što bi svaki činio,
Na tome mestu koj' bi s' zatek’o.
To radi s toga, što mu trebamo.
Drukčije opet treba činkti
Sa naše strave, veća našega.
KRUSIĆ:
Takovi ljudi, k’o što j’ Andrija,
Svoju bi danu reč'cu držali,
Pa ma nh stalo glave, života.
BERISLAVIĆ:
Verujem, ali naše prilike,
Opreznost, mudrost zbore drukčije.
KRUSIĆ:
Al Andrija se nada utvrdo,
Potpore da će od nas dobiti.
BERISLAVIĆ:
Ta ono ne bi bilo najbolje,
Andriju odbit sa svim naprazno,
Te raskinuti s njime saveza,
Pre nego što bi novi ugovor
Sa Vladislavom don'o drukčije
Između njega i nas odnose.
Jer nije mudro, nije pametno
Sa dvojcom odmah na mah kidati.
Oboje treba tako držati,
K'o padu cilja njeg' se kloniti.
A Andriju reći ne mogu,
I ako sam je sebi ostavljen,
Da će tek tako lako propasti,
K'o što bi savez sa njim obnovljen
Navući mog'o gradu našemu
Od kralja srpskog mutne oblake,
Da se nad našim viju glavama.
KRUSIĆ:
Do sad se uvek tako držasmo.
Ne uglavismo l’ savez s Andrijom?
A nismo l' odmah tebe posladi,
Da Radoslavu dadeš poklone,
Te da mu pričaš, da ga uveriš
O miru, našim dobrim željama?
BERISLAVIĆ:
Ja sam sve lepo knezu kazao,
I razložio sam veću vlastelskom,
Šta se u srpskim zbiva zemljama,
Šta može 6iti, kakvog obrta
U tima stvar’ma gledat' možemo.
KRUSIĆ:
Tvoja će onda biti pretežna.
BERISLAVIĆ:
I mislim, da je taka odluka
Na većuu našem većem gotova,
Il’ će za koji trenut postati.
Svakako, velim, mučne prilike,
Izgovor dobar često vredan je
Koliko vojska sile goleme;
Do sad je 6ilo toga međ' nama.
A bude l' i sad, stvar je spasena.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Andra Gavrilović, umro 1929, pre 95 godina.