Андрија Хумски/35

ЧЕТВРТИ ЧИН

ПОЈАВА ДРУГА

ПОЈАВА ДРУГА
Пређашњи и АНДРИЈА.

АНДРИЈА:
Када смо скоро, прошле године,
Правили савез, мен' се чинило,
Да беше мање доба протекло.
Споразум докле беше постигнут.
А сада ево, кад сам дошао,
На уговорен се савез позвати.
Нешто се посли крећу спорије.
БЕРИСЛАВИЋ:
Па знадсш, кнеже, мњења различна,
Мишљење с’ сваког мора саслушат’.
АНДРИЈА:
Ја дођох само своје тражити
По уговореном напред савезу.
КРУСИЋ:
Безбрижио, кнеже, можеш чекати.
Уверен буди, свака одлука
У аећу нашем што се доноси,
Да мора дихат' правдом, истином.
АНДРИЈА:
Зар неправично пођох тражити
По споразуму ваше потооре?
Неистином ли смете назвати
Наводе моје, моје основс?
КРУСИЋ:
Ни у сну, кнеже, нисам снивао,
О томе спора бити да може,
О истиности, правди основа,
Са којим дође помоћ тражити.
Једно сам само хтео казати,
Безбрижно можеш чекат' одлуку,
Јер она мора бити честита,
Прошлости нашој к'о што приличи.
АНДРИЈА:
Безбрижно чекат? празни говори!
К’о ди сам дош'о снаху тражити
Зи сина свога једног ил' другог,
Па све је већем напред готово,
Деца се воле, дају оцеви,
Тек само мало да се причека,
Сваког је дана мираз све већи.
Безбрижно чекат’! Збора пустога!
А не питаш ме, не ћеш хајати,
Владистав хоће л' тол'ко чекати.
Ил' можда силу скупив голему,
Коју је пак'о млеком дојио
А лаж јој била први учитељ,
Са њоме хита дому мојему,
А пред њим бедна нејач измиче,
И старци седи, деца немоћна,
Што скупа не хте главе савити
Пред отмичарем, вођом издаје,
За њима он се жури страхотно,
Па да би вид'о, куд се склањају,
Колебе трошне пламом сажиже,
Да облак огњем, димом испуни,
Да небо клетву на њег' не чује.
— А ти ми велиш, могу безбрижно
И на тенане чекат’ одлуке!
Безбрижно, везиш, саме небриге!
КРУСИЋ:
Не жести нам се, драги пријаае,
Нисаи те хтео вређат’ речима.
АНДРИЈА:
Не вређаш реч’ма, али веће ће
Увредити ме својим делима,
Не буде л' данас с послом готово.
БЕРИСЛАВИЋ:
Данас ће бити све то готово,
Још овог часа можда свршују.
АНДРИЈА:
Три дана чеках на ту оддуку.
КРУСИЋ:
Четвртог дана ти ћеш чути је.
АНДРИЈА:
Данас је дан тај.
КРУСИЋ:
Даиас и биће.
Ја идеи њима — биће свршено.
АНДРИЈА:
На часе, кажи, бројии чекање.
(Андрија на једну они на другу страну оду.)

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Андра Гавриловић, умро 1929, пре 95 година.