Džandrljiv muž/7
7.
LEPOSAVA, PREĐAŠNjI
LEPOSAVA: Strina, plače vam dete.
MAGA: Eto sad ću.
(Leposava odlazi.)
MAGA: Što sam došla? Boga ti, seko, kako se kuva, eto, voće u pari?
SOFIJA: Metne se u staklo što oćeš, pa onda se naspe podosta šećera i zatvori dobro krpom, a preko nje bešikom. Posle se metne u slamu, pa se tako kuva polagano.
MAGA: Nisam, eto, znala za slamu.
SOFIJA: Samo treba istija kuvati.
MAGA: Htela sam, eto, jošt juče kuvati, ali nisam mogla dospeti da dođem. Lepo sam, eto, složila jošt prekjučer u čaše.
SOFIJA: Jošt prekjučer? E, seko, pa to se već pokvarilo.
MAGA: Šta govoriš!
SOFIJA: Ono treba odma kuvati, kako se složi. A ovako mora prokisnuti.
MAGA: O, teško si ga meni, šta ću sad da radim?
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|