Џандрљив муж/8
8.
ЛЕПОСАВА, ПРЕЂАШЊИ
ЛЕПОСАВА: Стрина, ајдете, заценило се дете од плача.
МАГА: Ето ме одма.
(Лепосава одлази.)
МАГА: Па не може се помоћи?
СОФИЈА: Не може.
МАГА: О, тешко мени, толики ето шећер! Ако чује Никола, убиће ме. А дошла би била раније, него сам се, ето, забунила била с пређом.
СОФИЈА: Да си мени казала, па би ти могла средити.
МАГА: Сметнула сам с ума. Не можеш, ето, на сваку страну. Опет онај мој љут, па куд ћу пре. Да ми је ко, да ми помогне, него она једна, ето, девојка, не зна ни она сирота шта ће. Ју, да идем, плаче ми дете! (Устане.) Па велиш, ето, да бацим?
СОФИЈА: А да шта знаш.
МАГА: Ох, ох, како сам погрешила! Аратос ти, ето, и пекмеза и свега! Не знам што сам и почињала, кад ми је, ето, толики посао на глави.
МАКСИМ: Маго, заборавила си за дете.
МАГА: Ју, право кажете! Идем да видим, шта сирото ради. Збогом! Ох, тешко си га мени! (Одлази.)
СОФИЈА: Шта би радио, да ти је оваква жена?
МАКСИМ: Опет је боља од тебе. Није трошљива, није бесна, него ћути, па седи код куће, нити тражи сваки дан колача, као твоје госпоство.
СОФИЈА: Ћути, бога ти; ко те чује, мислио би, богзна шта се ту троши!
МАКСИМ: Него није!
|