Jova mi majku moljaše
Jova mi majku moljaše:
— Pusti me, male, u Budim
Da vidim bele Budimke
I moje Anče devojče. —
Majka mi Jovu ne pušta: 5
— Ne idi, sine, u Budim,
Sve su Budimke pospale
I tvoje Anče devojče. —
Jova mi majku ne sluša:
Napuni džepe dukata, 10
Napuni nedra ružice,
Uzjahnu hata đogata,
Pa pravo ode u Budim;
Triput je Budim zašao,
Dokle je vrata našao. 15
Sve su Budimke pospale,
Zaspalo Anče devojče:
Kiti mu lice ružicom,
Puni mu kosu dukati,
Samo ga triput poljubi, 20
Uzjahnu hata đogata,
Pa pravo ode u dvore.
Toprv se Anče razbralo:
— Avaj si meni do Boga,
Do Boga do jedinoga, 25
Da je to meni od oca,
Ja ocu nesam udvorna,
A da je meni od majke,
Ja majci nesam udvorna,
A da je meni od Boga, 30
Ja Bogu nesam udvorna,
A da je meni od Jove,
Ja njega nesam videla! —
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
