Јова ми мајку мољаше
Јова ми мајку мољаше:
— Пусти ме, мале, у Будим
Да видим беле Будимке
И моје Анче девојче. —
Мајка ми Јову не пушта: 5
— Не иди, сине, у Будим,
Све су Будимке поспале
И твоје Анче девојче. —
Јова ми мајку не слуша:
Напуни џепе дуката, 10
Напуни недра ружице,
Узјахну хата ђогата,
Па право оде у Будим;
Трипут је Будим зашао,
Докле је врата нашао. 15
Све су Будимке поспале,
Заспало Анче девојче:
Кити му лице ружицом,
Пуни му косу дукати,
Само га трипут пољуби, 20
Узјахну хата ђогата,
Па право оде у дворе.
Топрв се Анче разбрало:
— Авај си мени до Бога,
До Бога до јединога, 25
Да је то мени од оца,
Ја оцу несам удворна,
А да је мени од мајке,
Ја мајци несам удворна,
А да је мени од Бога, 30
Ја Богу несам удворна,
А да је мени од Јове,
Ја њега несам видела! —
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
