Jelen (prva basna)
| ←Konj i konjušar | Jelen Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović |
Jelen→ |
| Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije. |
Jelen dođe na reku piti, i tu gledajući svoje rogove hvaljaše ih za veličinu i lepotu, a noge, čineći mu se odveć tanke, vesma pohuđavaše. Kad eto ti: upazi lovce sa psi. Pusti se preko polja i ostavi ih daleko za sobom. No uljezši u gustu šumu, tu mu se zapletu rogovi, i tako ga stižu i ubiju. „Bedni ja!” izdišući rekne. — „Koliko kasno poznajem da su mi noge od rogova mnogo bolje bile!“
Koliko se varamo ceneći vnješnu tela lepotu, a duše i srca krasotu, tojest razum i blage naravi za ništa ili za malo držeći! Ovo nerazumno mnjenije navlastito ženskomu je polu štetno i pogibelno; ibo one po višoj časti u lepoti svu cenu svoju i dostojinstvo polažu. Da su mloge nerazumne, za lepotu svoju, od samih drevnjejših vremena propale i do danas stradaju, tome se nije toliko čuditi. Ali kad vidimo mnoge premudre i dobrodjeteljne da su, bez svake svoje krivice, za samu preveliku krasotu, žalosni života konac imale, kako Lukrecija, Virginija i Kama galatska, i premnoge druge, ovo je prava žalost! Lepota je bez razuma cvet u blatu. A kad ni ženi ne pristoji u samoj lepoti svu cenu svoju polagati, mužeskom polu mora to biti sasvim sramotno.
Izvori
uredi- Antologija srpske književnosti [1]
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Ezop, umro -560, pre 2584 godine.
|
|
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dositej Obradović, umro 1811, pre 213 godina.
|