Jakvinta/45

←POJAVA III

Jakvinta Pisac: Dragutin Ilić POJAVA IV

POJAVA V→

POJAVA IV
Ulazi 4 razbojnika. I RAZBOJNIK nosi mangal sa vatrom, u kojoj je usijan mač.


TAMNIČAR:
Šta ćete?
RAZBOJNIK:
Budalo! Što ne otvaraš kad lupam?
TAMNIČAR:
Budala! Eto ti sad! (gordo) A ko si ti dragoviću, kad se tako oporo sa kraljičinim tamničarem razgovaraš? Po tvome odelu sudeći, ličiš mi pa očupanu svraku, ili ako hoćeš i na patku, koja se jošt sa ostatkom perja ponosi.
(Razbojnici se tiskaju da uđu.)
De! De! kud naginjete ovako?
I RAZBOJNIK:
Mi dolazimo po kraljičinoj zapovesti.
TAMNIČAR:
Takve kraljice samo pod stražom ovamo šalje.
II RAZBOJNIK:
Gde je Dobroslav?
TAMNIČIR:
Šta će vam?
II RAZBOJNIK (pokazuju mu kraljičin prsten):
Vidiš li ovo? To je znak kraljičinog ovlašćenja. Dakle, sa ovim prstenom, mi prestavljamo ovde samu kraljicu.
TAMNIČAR:
E to je druga stvar ! Kralj, htedoh reći zatočenik ode baš sad u drugu ćeliju.
RAZBOJNIK:
Dobro, odlazi sad, pa kad te zovnemo, a ti dođi.
(Prelaze preko praga.)
TAMNIČAR:
O, sveti Sergije, sad sam video sve! (Ode.)
II RAZBOJNIK:
Jel' usijan mač?
I RAZBOJNIK:
Kao vatra.
III RAZBOJNIK:
S’ tim bolje! Bar ćemo ga dobro ugrejati. Ama čudnovato! Osećam se nekako sumoran među ovim mračnim zidovima.
I RAZBOJNIK:
Strašljivico! Mogao bi se jošt i posvetiti kad bi te u njima bar tri dana ostavili.
II RAZBOJNIK:
A za tim bi ga podigli bliže nebu.
IV RAZBOJNIK:
Na vešala!
I RAZBOJNIK:
A meni su obični ovakvi zidovi. To je otuda što sam u Mletcima međ njima učio knjigu. O, to je slavna škola! Tu se mnogo što šta dobrog nauči.
II RAZBOJNIK:
Na primer ... (Pokazuje mimikom kao da kolje.)
I RAZBOJNIK:
Ne greši duše! Kaluđeri manastira svetog Marka i suvnše su slabi za to. Ali Tacit... A znate li vi, šta je to Tacit?
II RAZBOJNIK:
Protuva kao i ti, ili nalik na to.
I RAZBOJNIK:
Glupače! Nisi ni najmanje učevan čovek. Ti i neznaš šta znači to: Arstides filius Lisimachi Atheniensis aequalis ferrefuit Themistokli! A! kako ti se to dopada?
II RAZBOJNIK:
Baš nikako, jer neznam kakve bi vajde od toga video kad bih i znao.
I RAZBOJNIK:
Ti si pravibudak! Tim hoću da kažem kako se ovakvo trvenje i kod Grka događalo, i to znači: Aristid sii Lizimaha Atinjanina, bejaše po gotovu vrpš.ak Temistoklu !... Viš?
II RAZBOJNIK:
Pa pored svega toga, ti si...
III RAZBOJNIK:
Zvekan!
IV RAZBOJNIK:
I jedna ulja više. Zar nisi razbojnik kao i mi?
I RAZBOJNIK:
Razbojnik, ali kakav? Ja sam (duva u vatru) razbojnik po načelu, a ne iz gluposti kao ti. A to je načelo: Principium universalia, koje vlada od kako je sveta i u kolebi i u palati i pod smernom kamilavkom i pod viteškim kalpakom. To je načelo (pusti mangal) sve je dobro kad je meni dobro! Razumeš li me?
II RAZBOJNIK:
Pst, evo nekoga!

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dragutin Ilić, umro 1926, pre 98 godina.