Јаквинта/45

Јаквинта
Писац: Драгутин Илић
ПОЈАВА IV

ПОЈАВА IV
Улази 4 разбојника. I РАЗБОЈНИК носи мангал са ватром, у којој је усијан мач.

ТАМНИЧАР:
Шта ћете?
РАЗБОЈНИК:
Будало! Што не отвараш кад лупам?
ТАМНИЧАР:
Будала! Ето ти сад! (гордо) А ко си ти драговићу, кад се тако опоро са краљичиним тамничарем разговараш? По твоме оделу судећи, личиш ми па очупану свраку, или ако хоћеш и на патку, која се јошт са остатком перја поноси.
(Разбојници се тискају да уђу.)
Де! Де! куд нагињете овако?
I РАЗБОЈНИК:
Ми долазимо по краљичиној заповести.
ТАМНИЧАР:
Такве краљице само под стражом овамо шаље.
II РАЗБОЈНИК:
Гдe јe Доброслав?
ТАМНИЧИР:
Шта ће вам?
II РАЗБОЈНИК (показују му краљичин прстен):
Видиш ли ово? То је знак краљичиног овлашћења. Дакле, са овим прстеном, ми престављамо овде саму краљицу.
ТАМНИЧАР:
Е то је друга ствар ! Краљ, хтедох рећи заточеник оде баш сад у другу ћелију.
РАЗБОЈНИК:
Добро, одлази сад, па кад те зовнемо, а ти дођи.
(Прелазе преко прага.)
ТАМНИЧАР:
О, свети Сергије, сад сам видео све! (Оде.)
II РАЗБОЈНИК:
Јел' усијан мач?
I РАЗБОЈНИК:
Као ватра.
III РАЗБОЈНИК:
С’ тим боље! Бар ћемо га добро угрејати. Ама чудновато! Осећам се некако суморан међу овим мрачним зидовима.
I РАЗБОЈНИК:
Страшљивицо! Могао би се јошт и посветити кад би те у њима бар три дана оставили.
II РАЗБОЈНИК:
А за тим би га подигли ближе небу.
IV РАЗБОЈНИК:
На вешала!
I РАЗБОЈНИК:
А мени су обични овакви зидови. То је отуда што сам у Млетцима међ њима учио књигу. О, то је славна школа! Ту се много што шта доброг научи.
II РАЗБОЈНИК:
На пример ... (Показује мимиком као да коље.)
I РАЗБОЈНИК:
Не греши душе! Калуђери манастира светог Марка и сувнше су слаби за то. Али Тацит... А знате ли ви, шта је то Тацит?
II РАЗБОЈНИК:
Протува као и ти, или налик на то.
I РАЗБОЈНИК:
Глупаче! Ниси ни најмање учеван човек. Ти и незнаш шта значи то: Arstides filius Lisimachi Atheniensis aequalis ferrefuit Themistokli! А! kако ти се то допада?
II РАЗБОЈНИК:
Баш никако, јер незнам какве би вајде од тога видео кад бих и знао.
I РАЗБОЈНИК:
Ти си правибудак! Тим хоћу да кажем како се овакво трвење и код Грка догађало, и то значи: Аристид сии Лизимаха Атињанина, бејаше по готову врпш.ак Темистоклу !... Виш?
II РАЗБОЈНИК:
Па поред свега тога, ти си...
III РАЗБОЈНИК:
Звекан!
IV РАЗБОЈНИК:
И једна уља више. Зар ниси разбојник као и ми?
I РАЗБОЈНИК:
Разбојник, али какав? Ја сам (дува у ватру) разбојник по начелу, а не из глупости као ти. А то је начело: Principium universalia, које влада од како јe света и у колeби и у палати и pод смерном камилавком и под витешким калпаком. То је nачело (пусти мангал) све је добро кад је мени добро! Разумеш ли ме?
II РАЗБОЈНИК:
Пст, ево некога!

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 98 година.