Jakvinta/36
| ←POJAVA VIII | Jakvinta Pisac: Dragutin Ilić POJAVA IX |
PROMENA I→ |
POJAVA IX
ĐOĐE, STRIBOR, pobunjeni glavari i drugi mletački uskoci dolaze.
ĐORĐE:
O, majko mila! hvala večita,
Ti si mi moju krunu vratila!
JAKVINTA:
Dobro mi doš'o, kralju, sine moj!
(Ljubi ga u čelo.)
ĐORĐE (pogleda na mrtvog kralja):
Ko leži tamo?
JAKVINTA:
Senka kraljeva,
Il' ako hoćeš, nekadanji kralj!
ĐORĐE:
Siromah!
Kako mu brzo snovi minuše!
Počivaj mirno, to što imaš sad
Netreba meni, ja ti poklanjam:
Ko mrtav nosi ime kraljevo!
STRIBOR:
Jošt, svetla kruno, nije svršeno!
Vojvoda Mrgud ode iz grada
Na besnom konju, ljutit, nekuda.
Ko znade kuda namerava on,
Za njime troba poslat poteru.
ĐORĐE:
Dobro, Stribore!
Tvoj savet beše vazdan pametan,
Naredi da se pošlje potera!
(Stribor ode.)
A sad, junaci,
Ove smo noći glavno svršili.
Ne zaboravite, biće posla jošt
Da svog junaštva srce kušate.
Časni glavari!
Na vašu mudrost ja se oslanjam,
S' ljubavlju ste mi pomagali vi!
Kralj, Đorđe znaće prava štovati,
Koja Vladimir besno pogazi!
U svetom hramu moju zakletvu
Pred vama svima položiću ja.
Daj ruku, majko! hajdmo u dvor,
Imam ti mnogo mnogo pričati!
(Pođu.)
SVI:
Da živi kralj! Da živi kraljica!
(ZAVESA PADA)
|