Ja
| Ja Pisac: Đura Jakšić |
| pesma je napisana 1858. godine, a prvi put štampana 1860.[1]; tekst se ovde navodi prema Živanović (1931)[2] |
- Ja
Rođen sam Srbin,
Srbin sam ja!
Za Srpstvo živim,
Za Srpstvo, da!
Pa neka dođe
Da ginem ja,
Za Srpstvo Srbin
Ginuće, da!
Pri zori često
Pomislim ja:
Ali šta?... Nešto
Da zora zna...
U krv bi sjala,
Krvava sva,
Znamenje novo
Sjajnoga dnâ...
Gled'o bih željan
Dušmana ja,
Gde strepi, dršće
Od srpskog strâ.
A posle, opet,
Zaželim ja
Da sam gromovnik,
Gromovnik, da!
Tamom bih nebo
Obuk'o ja,
Stresla bi s' zemlja
Vihorom sva;
Dušman bi plakô,
Plak'o bi, da!
Haj, samo da sam
Gromovnik ja!...
Kad ponoć dođe,
I zaspim ja,
Ljubav me diže
Iz milog sna.
»Ljubavi, dalje!«
Velim joj ja,
Za ljubav srce
Neću da zna.
Jedinu ljubav
Poznajem ja:
Srbin, sloboda,
Svetinja ta.
Njojzi se kunem
Vernošću ja:
»Vernost do groba,
Do groba, da!...«
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Đura Jakšić, umro 1878, pre 146 godina.
|